Close
Godine prolaze za nauku u Srbiji

Godine prolaze za nauku u Srbiji

FINANSIRANJE NAUKE / Još jedna godina je prošla bez preko potrebne reforme finansiranja nauke u Srbiji. O tome smo razgovarali sa dr Đurđicom Jovović, predsednicom Sindikata nauke

 

Piše Staša Rosić

 

P
esimističke slutnje da institucionalno finansiranje u nauci neće zaživeti ni u 2021. su se obistinile – Uredba o raspodeli novčanih sredstava koja je prepisala stanje iz 2019. u 2020. godinu ostaje na snazi i u ovoj. Budući da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja formirano pre samo nekoliko meseci, a da je već sledeća godina izborna, ostaje premalo vremena da se izvedu svi neophodni međukoraci kako bi se napravila bilo kakva značajnija promena koju naučna zajednica očekuje.

Ovaj scenario na koji od prošle godine upozorava dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, znači da će još jednu godinu veliki broj istraživača biti materijalno oštećen, jer reevaluacija njihovih primanja nije rađena još od 2010. godine.

„Nepravde je koliko hoćete. Najpogođeniji su ljudi iz kategorije A4/T4 koji čine skoro pedeset posto od ukupnog broja istraživača zaposlenim u institutima“, kaže dr Jovović koja je deo Radne grupe za izradu Pravilnika o institucionalnom finansiranju.

„Državna sekretarka prof. dr Marijana Dukić Mijatović je inicirala novi sastanak da krenemo dalje sa izradom tog programa koji bi trebalo da reši najveći broj problema institucionalnog finansiranja, ali mi znamo da tim programom neće moći da budu uređene naše plate, odnosno naši koeficijenti. Država će morati da donese ili neku privremenu uredbu ili da dopuni važeću koeficijentima za nauku, ako misli da ovu nepravdu sa kategorijama ispravi i da konačno radimo u skladu sa Zakonom o radu“, kaže dr Jovović.

 

Problem nedostatka kontinuiteta Vlade uporno koči reformu, jer svaka nova garnitura u Ministarstvu nauke mora iznova upoznavati sa postojećim stanjem

 

Z
akon predviđa da takva podzakonska akta moraju da budu doneta u roku od šest meseci do godinu dana od stupanja Zakona na snagu, ali na njima još nije ni počelo da se radi. Sindikat trenutno radi na izradi dopisa kojim će novog ministra Branka Ružića podsetiti šta je sve od podakata u obavezi da donese u narednom periodu, ali vremena za to nema mnogo. Problem nedostatka kontinuiteta Vlade uporno koči reformu, jer se bez obzira na političku orijentaciju, svaka nova garnitura u Ministarstvu nauke mora iznova upoznavati sa postojećim stanjem i šta se u budućnosti očekuje. Uz to, već sledeća godina je izborna.

„Dok se izbori završe, dok se konstituiše nova Vlada, teško da će novi ministar da zasedne u fotelju pre kraja jeseni. Sumnjam da će u 2022. biti vremena da se reši problem nauke i koeficijenata, niti bilo kakvog ispravljanja nepravdi“, kaže dr Jovović.

Dodatno opterećenje je to što institucionalno finansiranje ne zavisi samo od Zakona o nauci, nego i od toga da li će početi da važe Zakon o zaposlenima u javnim službama i Zakon o platama. Skupština je prošle godine u decembru donela izmene ta dva zakona i produžila im rok do početka važenja, jedan za 2022, drugi za 2023. što znači da postoji mogućnost da limbo institucionalnog finansiranja potraje sve do tad.

Iako Sindikat pruža podršku istraživačima da ostvare svoja prava, mali broj to i koristi.

Tek u drugoj nedelji februara nekolicina istraživača pokrenula je inicijativu da od Ministarstva traže rekategorizaciju u skladu sa važećim Zakonom, ugovorima, aneksima i ostalim aktima i zatražila pravnu podršku od Sindikata, ali je reč samo o pojedinačnim slučajevima, pred kojima je dug put.

 

„Moj utisak je da naučna zajednica prilično ravnodušna i da je mirno prihvatila činjenicu da je ovo prelazna Vlada“

 

„N
e možemo voditi grupne sporove kada je reč o rekategorizaciji, jer svako od tih istraživača ima svoju priču, ima svoje radove, ima svoju kategoriju i ne možemo da kažemo, ’svi treba da budu u A1 kategoriji’. Ali oni će voditi pojedinačne sporove i mi ćemo im na raspolaganje staviti svu potrebnu dokumentaciju“, kaže dr Jovović.

Međutim, ona i dodaje da je začuđena apatijom koja vlada u naučnoj zajednici i odsustvu neke masovnije reakcije istraživača.

„Moj utisak je da naučna zajednica, sem zanemarljivo malog broja mladih ljudi, prilično ravnodušna i da je mirno prihvatila činjenicu da je ovo prelazna Vlada, da ovo Ministarstvo neće imati vremena da uradi ništa ili većinom ništa od onoga što smo mi očekivali i ono što Zakon o nauci predviđa, da bi počeo da se primenjuje kao pravi zakon“, smatra dr Jovović.

„Mnogi mladi ljudi koji su na ugovorima na određeno vreme i dalje su u neizvesnosti. To posebno koriste dekani fakulteta – ne mogu da kažem svi, ali pojedini – kako bi ih držali što duže na tim ugovorima od po godinu dana, dok se nekom od njih ne smuči“.

Upitana da li će nova Strategija naučnog i tehnološkog razvoja koja je nedavno stupila na snagu pod motom „Moć znanja“, možda promeniti nešto u statusu istraživača u Srbiji, dr Jovović odgovara da je taj moto samo poruka za široke narodne mase.

„Mi znamo kolika je naša moć znanja, a znamo i kako se država odnosi prema nama. Kad te dve stvari stavite na vagu, onda vidite da od ovog ’Moć znanja’, dobija i profitira samo svet jer oni koji zaista jesu nosioci moći znanja su davno otišli iz Srbije i još uvek odlaze“.

Close