Close
Izveštaj SZO: Naukom protiv propagandne buke

Izveštaj SZO: Naukom protiv propagandne buke

KOVID 19, KOMENTAR / U sveopštoj magli političke i medijske propagande i dezinformacija, objavljen je izveštaj o poreklu virusa u Vuhanu. Šta je otkriveno, i zašto je to važno?

 

Piše Nikola Zdravković

 

S
vetska zdravstvena organizacija objavila je rezultate višenedeljnog istraživanja porekla virusa SARS-Cov-2 u Vuhanu u Kini.

Ali kako im uopšte prići, kako ih razumeti, nakon nezamislive količine medijske prašine koja se digla oko ove misije? Ako je cilj biti objektivan, jedino rešenje je eventualno telegram: organizacija je bila komplikovana, posao mukotrpan, saradnja dobra, rezultata mnogo, ključna karika ostala nepoznata, pretpostavke mahom potvrđene, smernice za dalji rad date, stop.

Naravno, cilj nije (samo) biti objektivan. Ne, pravi cilj je raskloniti maglu. Jer u svetu u kojem živimo, misija SZO u Kini odavno je postala, umesto naučnog epidemiološkog poduhvata, geopolitički i medijski cirkus – jedna galopirajuća, nezaustavljiva kakofonija u kojoj je ova istraga istovremeno i nameštaljka, i osuđena na propast, i besmislena predstava, i fijasko, i jedina šansa da otkrijemo „pravu istinu“ o nastanku kovida 19. U taj cirkus su se slile sve teorije zavere o veštačkom ili odbeglom virusu, i politički sukob SAD i Kine, i psihološka potreba za rešenjem, za krunskim dokazom, istinom, ali možda i najvažnije – za jednim, po mogućstvu spoljnim, krivcem za to što je kovid 19 postao humanitarna, društvena, ekonomska i politička katastrofa u najvećem delu zapadnog sveta.

U toj iskrivljenoj, ili bolje reći zamagljenoj realnosti, svaki korak i svaki kamen spoticanja ovog poduhvata u medijima se pretvarao u skandal – kao kada je sredinom januara dvojici istraživača SZO bio „sprečen ulazak u Kinu“ (zapravo su bili zadržani jer su dobili pozitivne rezultate testa na kovid 19 antitela). Umesto prirodne, pa i neophodne odlike istraživanja, saradnja između SZO i Kine postala je dokaz da je istraga kompromitovana. Izveštaj je na kraju, kao da je u pitanju neki disidentski roman, „procureo“ u redakcije Vašington Posta i AFP-a pre zvaničnog objavljivanja.

U centru svega toga, grupa od 17 istraživača – epidemiologa, genetičara, virologa i stručnjaka za životinje sa pet različitih kontinenata, zajedno sa jednakim brojem odabranih stručnjaka iz Kine, objavljuje izveštaj. Šta u njemu zapravo piše? Šta je uopšte radio taj tim SZO?

 

Celokupan izveštaj možete pročitati na sajtu SZO, ali par rezultata ukazuje na poprilično jasnu sliku

 

I
straživači SZO su u Vuhanu, tokom 28 dana istraživanja, obišli bolnice, laboratorije, pijace, skladišta, lokalne novinare i trgovce, kulturne centre i centre za brigu o životinjama; ispitivali su i upoređivali rezultate dobijene iz postojećeg sistema praćenja respiratornih bolesti (SARI) u prethodne tri godine; istražili na hiljade slučajeva respiratornih oboljenja u poslednjoj trećini 2019. godine; tražili naznake „nevidljive“ rane infekcije kroz trogodišnje brojke o tržištu lekova protiv kašlja i grlobolje; u potrazi za korenima pandemije ispitali su, između ostalog, i 44 međunarodna događaja koja su se odigrala u Vuhanu od septembra do decembra 2019. godine i bolničke slučajeve među njihovim učesnicima; pretražili podatke iz mnogobrojnih tačaka praćenja mortaliteta u Vuhanu i ostatku provincije; detaljno ispitali 174 slučaja koja su potvrđeno bila zaražena kovidom 2019. godine, uključujući i mapiranje pozicija štandova onih slučajeva koji su radili na pijaci u Huananu; izvršili molekularne analize uzoraka virusa iz ranih slučajeva zaraze kako bi preko varijabilnosti utvrdili kada je, otprilike, došlo do mutacije koja je omogućila virusu da pređe na čoveka; rezultate koje su dobili su u izveštaju već protumačili, analizirali i kritikovali, vizualizovali i mapirali, objasnili gde je posao već završen a gde još uvek nije.

U pitanju je, ukratko, ogroman posao. Celokupan izveštaj možete pročitati na sajtu SZO, ali par rezultata ukazuje na poprilično jasnu sliku:

  • Nakon pregleda 76.253 slučaja plućnih oboljenja iz 233 zdravstvene institucije u provinciji Hubei u periodu od septembra do novembra 2019. godine, uključujući i serološko testiranje 69 nekadašnjih bolesnika koji su tada imali kliničku sliku koja odgovara kovidu 19, nije otkriven nijedan slučaj zaraze pre decembra 2019;
  • Genetičke analize uzoraka virusa iz ranih slučajeva zaraze ukazuju da je mutacija koja je izazvala kovid 19 nastala najranije u septembru, a najverovatnije u periodu oko druge polovine novembra i prve nedelje decembra 2019. godine;
  • Podaci o zarazi i posebno mortalitetu ukazuju na to da je virus postao raširen među stanovnicima Vuhana tokom prve nedelje januara 2020. godine, a ne ranije.

Sa druge strane, nije otkriveno odakle je mutacija stigla, mada je najbliži do sada identifikovani genom primećen u jednoj vrsti slepih miševa; nije potvrđeno da li je pijaca Huanan bila početna tačka, mada svakako jeste bila rano žarište; nije, uostalom, ni sasvim sigurno da li je do nastanka SARS-Cov-2 došlo u Kini, ili je virus nešto pre širenja u Vuhanu stigao iz neke druge zemlje.

Ovo je možda nepotpuna slika, ali ništa u ovom detaljnom pročeščljavanju ne ide u prilog zavereničkim narativima koji su poslednjih godinu i više dana bujali u medijima širom sveta, pa i u Srbiji. Da, informacija je mnogo, jer je realnost komplikovana, ali naučnici iz SZO su joj, izgleda, pristupili onako kako ona to i zaslužuje: pažljivo i detaljno, oprezno, očigledno svesni političkog pritiska kojem su mesecima izloženi.

Međutim, slika svejedno nastaje – ili bolje rečeno, vraća se. U njoj, prvi ljudski slučaj zaraze događa se u provinciji Hubei ili krajem novembra ili početkom decembra 2019. godine; do kraja godine, sporadično se širi među meštanima grada Vuhana, i iako je vladala epidemija gripa, uz pomoć već etabliranih sistema praćenja respiratornih bolesti, svejedno se primećuje obrazac simptoma malo pre 1. januara. U prvim danima nove 2020. godine, dok laboratorije sekvenciraju genom virusa kasnije nazvanog SARS-Cov-2, kovid 19 se nesmetano širi među građanima, uskoro izazivajući i prve smrtne slučajeve, ali to radi sasvim nevidljivo – tek u drugoj polovini januara stiže potvrda da se zaraza uopšte prenosi sa čoveka na čoveka. Ipak, samo dve nedelje prolazi od prve identifikacije novog koronavirusa do trenutka kada se, 23. januara, Vuhan i drugi delovi provincije Hubei zatvaraju u epidemiološkom odgovoru bez presedana; SZO 31. januara izdaje saopštenje da je na snazi najjača moguća uzbuna koju mogu izdati po globalno zdravlje.

Dva podatka će nam pomoći da se prisetimo prilika tog 31. januara 2020: još uvek niko nije umro od kovida 19 van Kine. Broj registrovanih slučajeva van Kine je tek 98.

SZO je optimistična: opasnost je ogromna, ali je Kina reagovala brzo i oprezno, zaustavivši epidemiju u njenim prvim koracima. Ostalo je samo da druge zemlje uvedu preporučene mere zaštite – njihov posao je, uostalom, daleko lakši od kineskog. Neke zemlje to i rade, među prvima obližnji Tajvan i Vijetnam.

 

Nije taj posao urađen kako treba, reći će političar i novinar epidemiologu i virologu, ne znate vi ništa, mi nismo zadovoljni

 

O
statak sveta, međutim, ne reaguje, već sedi i ne radi ništa. Ovo nije tema izveštaja SZO, naravno, ali šta se desilo tog kobnog februara 2020. godine, kada su žestoke mere zaštite već pokazivale svoju efikasnost u Kini, a koji je počeo, podsetimo se, najjačom mogućom globalnom uzbunom koju glavna svetska medicinska organizacija može izdati? Političke vođe širom sveta ignorišu problem ili mu se podsmevaju; zatvaranje ekonomije kao u Vuhanu deluje potpuno nezamislivo; opasnost od virusa se negira ili umanjuje; mediji dele slike praznog Vuhana kao prikaz ne epidemiološkog odgovora na nepoznatu zarazu, već autoritarnosti kineskih vlasti koje „preteruju“; prolaze dani i nedelje u praznom hodu, stihijski – tada, u vreme kada se zapravo dovoljno znalo šta se dešava i koje su opasnosti, a kada je širom sveta vladalo otvoreno negiranje realnosti, tada je zapravo žrtvovano ovih gotovo tri miliona ljudi koji su do sada potvrđeno umrli od zaraze kovidom 19, kao i nebrojeni milioni koje čekaju raznorodne dugoročne posledice infekcije. U Srbiji, o „najsmešnijem virusu“ slušali smo 26. februara; mere zaštite uvedene su tek u martu.

Međutim, ova neosporiva, materijalna realnost propuštenog meseca i više, o kojoj svedoče naša sopstvena sećanja, svi relevantni medijski izvori iz tog vremena, pa i zdrav razum, svejedno se mora još jednom izgnati iz javne percepcije. Medijski i politički cirkus ne može s njom nastaviti svoje žongliranje teorija zavera na kojem živi već više od godinu dana, pa je najjednostavnije, kad je teren za to već pripremljen, nakon cele halabuke, izveštaj SZO još jednom odbaciti: nije taj posao urađen kako treba, reći će političar i novinar epidemiologu i virologu, ne znate vi ništa, mi nismo zadovoljni.

Nije zadovoljna ni Bela Kuća, nije zadovoljan ni Vošington Post, nisu zadovoljni ni inostrani ni domaći tabloidi, pa ni u portalu Nova.rs u kojem se može pročitati kako je izveštaj SZO jedno „veliko razočaranje“. Usput će se isti taj izveštaj prepričavati proizvoljno i propagandno, iako je napisan tako da sve ključne stvari može shvatiti i laički čitalac. Najvažniji kamen namernog spoticanja biće, naravno, procena tima iz SZO o poreklu SARS-Cov-2.

Naime, četiri su hipoteze procenjivali stručnjaci iz SZO: da je virus među ljude stigao neposredno od lokalne vrste slepog miša, zatim da je postojao još neki životinjski posrednik, da je uzročnik bila zamrznuta hrana, kao i da je virus slučajno „pobegao“ iz neke od laboratorija velikog Instituta za virologiju u Vuhanu. Od njih, prve tri, kažu stručnjaci SZO, imaju kakvu-takvu verovatnoću, s time da je postojanje posrednika između slepih miševa i ljudi najverovatnija hipoteza; ova poslednja je, na osnovu svega što su videli i proučili na terenu, „ekstremno malo verovatna“: mada nisu elaborirali da li njihov model podržava i manju verovatnoću od ove, jeste u izveštaju napomenuto da bi bio potreban dokaz „laboratorijskog bega“ da ova opcija zasluži dalju istragu.

Za nas laike to znači: po svemu što znamo (a iako rupa svakako ima, sad već znamo jako mnogo), SARS-Cov-2 nije pobegao iz neke kineske laboratorije. Ali rad stručnjaka SZO nije sprečio medije od SAD do Srbije da tu ipak lupe makar jedno „ali“ – primera radi, pitaće se Vašington Post, zašto SZO nije procenio još neke scenarije, valjda recimo onaj na zapadu omiljeni, da je virus namerno napravljen ili pušten? Kakve veze ima to što je naučni konsenzus već više od godinu dana da je virus nastao prirodnim putem, kada su to ispitali uzduž i popreko ne bilo ko, već ljudi kojima je genetika koronavirusa životno delo – kakve nauka ima veze kada mediji već mesecima prenose anonimne dojave obaveštajnih agencija koje kažu da je virus veštački kineski izum?

Uostalom, nije tim SZO baš toliko decidno odbacio šansu da je virus pobegao iz laboratorije (što nije ni mogao, s obzirom na način procene, ali nema to veze), sigurno baš tu treba istraživati dalje. Valjda treba nastaviti tako sve dok se ne otkrije „istina“.

Nasuprot istraživačkom trudu i materijalnoj realnosti ovde, drugim rečima, stoji jedan razuđeni, neuhvatljivi propagandni agens, konglomerat koji snagu crpi iz naših sopstvenih strahova i želje da u sveopštem haosu koji nas okružuje pronađemo lakog krivca, spoljnjeg neprijatelja. On služi preusmeravanju krivice jednako kao i skupljanju publike, pregleda i lajkova – ali nam ništa o poreklu SARS-Cov-2 zapravo ne može reći.

Ukoliko vas to poreklo zaista zanima, ukoliko želite istinu, izveštaj SZO je bez ikakve sumnje najbolje i najbliže tome što za sada imamo.

Close