Close
Kolika je zapravo prosečna plata naučnika u Srbiji?

Kolika je zapravo prosečna plata naučnika u Srbiji?

AKTUELNO / Inspirisana izjavom državnog sekretara dr Vladimira Popovića za časopis Nature, jedna potraga za pravom brojkom

piše Staša Rosić

Tekst o reformi naučnog sektora u Srbiji, koji je 11. januara objavljen u uglednom naučnom časopisu Nature, kod mnogih je izazvao nevericu. Nisu sporni bili navodi da se mnogi istraživači, uprkos naizgled kvalitetnoj postavci novih zakona, plaše mogućih otkaza, niti da je ovo važan iskorak u odnosu na raniji sistem koji je značajno narušavao položaj istraživača. Ono što je privuklo najviše pažnje u ovom tekstu bila je najava državnog sekretara za nauku dr Vladimira Popovića da će u 2019. mesečne plate istraživača porasti za 9 odsto, „od sadašnjeg proseka od oko 1.200 evra“.

Navedeni iznos deluje nestvarno, čak i kad uzmemo u obzir da je reč o bruto zaradi.

Iz izjave sekretara može se zaključiti da su ljudi zaposleni u oblasti naučnog istraživanja i razvoja u samom vrhu prema proseku primanja i da će njihova zarada tokom ove godine još i porasti. Naime, prema računici Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za oktobar 2018, zaposleni u oblasti naučnog istraživanja i razvoja sa prosečnom zaradom od 93.266 dinara neto nalaze se na visokom 6. mestu u konkurenciji još 98 oblasti delatnosti obuhvaćenim istraživanjem. Oni su u prvih deset meseci 2018. imali primanja nešto veća od 89.000 dinara neto.

Poređenja radi, u oktobru je prosečna plata u celoj Srbiji, u svim delatnostima, iznosila je  49.901 dinara bez poreza i doprinosa. Da li naučni istraživači zaista zarađuju tako mnogo u odnosu na državni prosek?

Odgovor leži negde između stvarnog broja zaposlenih u nauci i kriterijuma za izračunavanje godišnjeg proseka zarade. Nažalost, u postojećim podacima Republičkog zavoda za statistiku mnogo je nedoumica.

 

Moguće da je prosečna plata uvećana upravo izostavljanjem pojedinih kategorija istraživača, recimo doktoranada

 

Za početak, neobično je to što je prosečna plata zaposlenih u naučnom sektoru porasla na pomenutih 89.000 dinara u odnosu na samo 75 hiljada, koliko je iznosila u 2017. godini. Ovako drastična razlika u prosečnoj zaradi ne može se objasniti povećanjem broja zaposlenih u oblasti naučnih istraživanja, jer je prema podacima RZS-a u 2018. nauka u Srbiji dobila samo 38 novih istraživača.

Zbunjuje i to što se broj istraživača obuhvaćenih statistikom RZS-a ne poklapa sa brojem iz evidencije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: dok Zavod navodi broj nešto veći od 10.000, prema navodima Ministarstva prosvete taj broj se kreće oko 12.000. Moguće da je prosečna plata uvećana upravo izostavljanjem pojedinih kategorija istraživača, recimo doktoranada.

„Pitanje je kako definišete istraživače“, objašnjava dr Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za Fiziku, koji je bio jedan od sagovornika u pomenutom tekstu časopisa Nature.

„Postoje istraživači koji su trenutno finansirani od strane države, kojih je 2015. kada sam poslednji put radio detaljnu analizu, bilo malo manje od 12.000. Taj broj se nije mnogo promenio. Međutim, pored navedenih, postoje istraživači koji su na projektima sa tzv. nula angažovanja (u statusu mirovanja ili saradnici iz inostranstva), postoje istraživači u penziji, postoje istraživači koji zadovoljavaju zakonske uslove da budu finansirani, ali trenutno nisu na projektima, postoje radna mesta u privatnom sektoru koja se bave istraživanjem… Kada se razmatraju podaci Zavoda za statistiku, potrebno je uzeti u obzir metodologiju koja je korišćena, kao i definiciju samog pokazatelja koji se gleda“.

Pošto se pomenuti tekst iz časopisa Nature bavi Zakonom o nauci, tema su svi naučnici plaćeni iz budžeta. Jedan deo od pomenutih 12.000 istraživača dobija pune plate kroz projektne ugovore, dok profesori na fakultetima dobijaju dodatak na zaradu kao honorar koji je kao takav manji. Takođe, nisu svi istraživači zaposleni 100% već su neki delimično, što opet treba uzeti u obzir kako bi se dobila ispravna brojka.

Uz ankese projektnih ugovora koji se sklapaju između instituta i države svake godine dobije se tabela bruto zarada u zavisnosti od zvanja i kategorije. Na osnovu ovog dokumenta može se dobiti podatak da su neto zarade istraživača u opsegu od oko 40 do 100 hiljada dinara, nakon što se uračuna i tzv. porez na plate u javnom sektoru od 10%, koji se tek nakon obračuna neto plate vraća u budžet.

“I bez nekog računa je jasno da je prosek plate daleko ispod onog koji se pominje, a kada se precizno izračuna na osnovu raspodele istraživača po zvanjima i kategorijama, dobije se prosek od 63.868 dinara neto, odnosno 539 evra”, kaže Šuvakov. „Izjava državnog sekretara je apsolutno netačna.“

Close