Close
Mala korist malih hidroelektrana

Mala korist malih hidroelektrana

Bilans je sledeći: za ogromnu ekološku cenu malih hidroelektrana, Srbija bi mogla da zabeleži porast proizvodne snage od samo 1 odsto  

Piše Nikola Zdravković

U
petak 22. marta planiran je protest ispred Skupštine grada Pirota protiv izgradnje planiranih 58 malih hidroelektrana na rekama Stare planine, a sukobi oko preko 100 već izgrađenih elektrana nastavljaju se širom Srbije. Program koji je trebalo da pomogne državi da dostigne određene ciljeve kada je u pitanju „zelena“ energija dovodi do ekocida u desetinama rečnih tokova. Cena malih hidroelektrana je velika – a šta smo za nju dobili?

Po podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u Registar povlašćenih proizvođača električne energije upisano je 144 hidroelektrane. Pošto je terminologija nedefinisana, za „male“ hidroelektrane smatraju se sve one čija je snaga ispod 10MW, pa su tu oznaku dobile i hidroelektrane Međuvršje i Ovčar Banja na Zapadnoj Moravi, koje su stare preko 60 godina. Od novoizgrađenih elektrana, ubedljivo najveća je kontroverzna „Rekovići 1“ na Limu u blizini Priboja, čija je planirana snaga preko 7MW, dok se ostale kreću u rasponu od samo 22 kilovata („Mitrovića vodenica“ na Mileševskoj reci) do 2,7MW („Pavlica“ na Ibru).

Poređenja radi, trenutna ukupna snaga kapaciteta EPS-a je 7.326 megavata. Pošto su većina malih hidroelektrana u Srbiji zaista „male“ (snaga im je daleko ispod 1000 kilovata), kada bi proradile sve one koje su dobile status povlašćenog proizvođača električne energije, njihova snaga bi ukupno bila oko 85MW – izuzimajući dve stare elektrane na Zapadnoj Moravi koje su, zbog niske snage, u međuvremenu samo promenile oznaku. Drugim rečima, sve male hidroelektrane bi sabrano proizvodile tek nešto preko 1 odsto srpske struje.

O ceni te mizerne brojke već je pisano dovoljno: od uništavanja prirodnih staništa do izumiranja rečnih populacija. Dok se i Ministarstvo životne sredine oglasilo protiv izgradnje malih hidroelektrana, makar kada su u pitanju zaštićena područja, dosadašnje brojke pokazuju da bi bolji propisi verovatno bili nedovoljni. Da li je jedan procenat dovoljan da zavredi bilo kakvu cenu po prirodnu okolinu?

U medijima se mogu pročitati procene po kojima bi izgradnja ukupno 856 malih hidroelektrana, što je brojka preuzeta iz katastra pravljenog 1987. godine, mogla podići njihovu ukupnu snagu na 450 megavata, odnosno preko 6 odsto potreba države. Međutim, katastar, koji su svojevremeno izradili „Energoprojekt“ i Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, nikada nije ni trebalo da bude vodič za izgradnju, već je pre svega imao dokumentarnu ulogu: u njemu nisu uzeti u obzir ni logistički ni ekološki problemi koji bi mogli nastati korišćenjem upisanih lokaliteta.

Drugim rečima, navodni „plafon“ snage sprskih malih hidroelektrana, i dalje nizak kada se uzmu u obzir posledice izgradnje tolikih hidroelektrana, nije čak ni dostižan, a (javna) korist od uništenja naših reka meriće se zauvek u kilovatima.

Close