Close
Nastavak lova na kitove

Nastavak lova na kitove

REAKCIJA / Krajem godine medije je uzdrmala vest da se Japan povlači iz Međunarodne komisije za kitolovstvo. Da li su sve posledice ovog poteza pogubne po morske sisare?

Piše: Jovana Nikolić

S
umnje da će Japan nakon 68 godina napustiti jednu od najstarijih međunarodnih institucija, Međunarodnu komisiju za kitolovstvo (IWC) pokazale su se kao opravdane krajem prošle godine. Državni zvaničnici su najavili da će Japan do jula ove godine zvanično istupiti iz Komisije, ali da saradnja time ne prestaje u potpunosti, i da će nastaviti da učestvuje u pojedinim posmatračkim aktivnostima. Vest je izazvala neodobravanje širom sveta, pre svega zato što ovaj korak povlači sa sobom činjenicu da Japan više neće morati da se pridržava Moratorijuma koji je stupio na snagu 1986. godine, i kojim je državama članicama zabranjen komercijalni lov na kitove.

Ova zabrana je doneta kako bi se sprečilo izumiranje određenih vrsta od kojih su se neke u međuvremenu oporavile – ali i dalje ima izuzetno ugroženih. Tumačenja ovog moratorijuma su se razlikovala od države do države, u zavisnosti od njihovih ekoloških, ali i pre svega ekonomskih ciljeva, pa je tako Japan, kao i Island i Norveška zagovarao nešto blaže tumačenje zabrane. Tako su, na primer, reč „konzervacija“ ove države tumačile kao da predstavlja samo obezbeđivanje dovoljnog broja kitova za funkcionisanje industrije. Japan je na jednom skupu Komisije u Brazilu prošle godine, naglašavajući da moratorijum po svojoj prirodi treba da bude privremen, pokušavao da pokrene reforme koje bi možda ponovo omogućile komercijalni lov na kitove, za šta nije dobio dovoljnu podršku drugih članica.

Međutim, činjenica da je Japan bio jedna od država članica komisije koja je pre tri decenije zabranila komercijalan kitolov ne znači da lova nije bilo. Naime, ova država je iskoristila određene rupe u zakonu, ili tačnije odredbe koje dozvoljavaju lov na kitove ne samo domorodačkim narodima čiji opstanak zavisi od ovakvog snabdevanja hranom, već i u naučne svrhe. Mnogi su japanska naučna istraživanja ocenili kao izuzetno kontroverzna, a među najglasnijim protivnicima bila je Australija. Pojedine ekološke organizacije i države tvrde da su kao nusprodukti ovih istraživanja velike količine mesa kitova dospevale na trpezu, a neretko bile prodavane i kao hrana za kućne ljubimce.

Kit navodno ulovljen za potrebe naučnog istraživanja / Wikimedia
Z
apravo, lov u naučne svrhe može biti znanto ograničen, ili čak prekinut izlaskom Japana iz Međunarodne komisije za kitolovstvo. Država će morati da se usredsredi na lov na svojoj teritoriji i svojoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (koju ima svaka država sa izlazom na otvoreno more) pa će morati da obustavi svoje aktivnosti na Južnom okeanu i Antarktiku. Naime, lovom kitova u naučne svrhe nijedna država ne može da se bavi bez dozvole nadležene međunarodne organizacije, a do sada je Japan kao njena članica uspevao da je dobije. Sa druge strane, moći će da se bavi lovom na svojoj teritoriji bez ikakvog nadzora, što znači da će ove izmene znatan broj kitova poštedeti sudbine ulova, dok će druge prepustiti lokalnim ribarima.

Japan je država sa tradicijom lova na kitove dugom više hiljada godina, zbog čega njegovi predstavnici u poslednje vreme govore da se zabranom lova pokazuje nepoštovanje prema kulturološkim razlikama. Međutim, iako se meso kitova u ovim krajevima jelo i pre nove ere, a lov u industrijske svrhe počeo krajem 19. veka, najveća potrošnja mesa ovih džinovskih sisara bila je nakon Drugog svetskog rata kada je prvi put počeo da se smatra nacionalnom hranom. Tako je rekord u njegovoj potrošnji zabeležen 1961. godine kada je stanovništvo Japana pojelo 230.000 tona mesa kitova za godinu dana. Poređenja radi, poslednjih godina u Japanu se pojede manje od 5.000 tona ovog mesa godišnje, a među pripadnicima mlađih generacija mnogo je onih koji ga nikada nisu ni probali.

Vest o istupanju Japana iz Komisije ne mora nužno da znači da će upotreba mesa kitova naglo porasti. Osim što je ova navika u poslednjih trideset godina znatno opala, mnoge kompanije koje se bave prodajom morskih plodova nisu spremne da se upuste u prodaju mesa kita kako ne bi naišle na osudu. Sa druge strane, japanski mediji su preneli da je u pojedinim ribarskim selima sa radošću primljena vest o početku komercijalnog lova na kitove. Među onima koji tvrde da će to poboljšati ekonomske prilike uglavnom su ostareli ribari – većina mlađih stanovnika nikada nije ni učila kako se love kitovi.

Close