Close
Nedeljno čitanje: 12. decembar 2021.

Nedeljno čitanje: 12. decembar 2021.

PREGLED / Nudimo izbor najboljih pisanih medijskih sadržaja iz prethodne sedmice

 

Piše Redakcija

 

Ovde ne brinemo mnogo za aktuelnost, i ne jurimo vesti po svaku cenu. Umesto toga, u nedelju ujutru, nudimo pregled (nama) najboljih članaka iz prethodne sedmice iz Srbije i regiona, gde god se govori naš jezik – za kvalitetno čitanje, informisanje van tipičnog novinskog ciklusa i, uostalom, za učenje.

 


 

J
ednom istraženi i organizovani, članci kao što su Mreža parapolicijskih organizacija: Pravoslavni templari i veze sa SNS-om Saše Dragojla pišu se gotovo sami: informacija je toliko da je novinsko umeće najpre u dobrom rasporedu, kako bi se podacima otvorio prostor da sami ispričaju svoju priču. Mrežu vladajuće stranke, parapolicijskih NVO, ekstremne desnice i domaćih „templara“ otkriva niz ponekad teško uhvatljivih činjeničnih niti, a snagu istraživačkog novinarstva ovog tipa možda je najbolje opisati kroz alegoriju: ne one tipičnu o kući čvrstog temelja, već pre o uspravnom drvetu koje održava duboko i razgranato korenje. Članak koji su objavili BIRN i Balkan Insight (na srpskom i engleskom) ponekad je teško ispratiti zbog velikoj broja malo poznatih akronima svih tih organizacija, ali sa druge strane, i prikladno je da opis ovakve mreže kod laika izaziva vrtoglavicu:

Dva dugogodišnja saborca, Ivković i Đokić, nisu (bili) samo „pravoslavni templari“, već i visoki funkcioneri Centra za bezbednost i istrage DBA, nevladine organizacije u sektoru bezbednosti koja je široj javnosti postala poznata po predlogu „građanskih patrola“. Đokić je bio osnivač i predsednik, dok je Ivković predsednik Izvršnog odbora.

Međutim, istraživanje BIRN-a pokazuje da je DBA pionirska, ali tek samo jedna u mreži međusobno povezanih organizacija u civilnom sektoru bezbednosti, povezanih sa Srpskom naprednom strankom, a kojih je poslednjih godina sve više. Organizacije koje je BIRN mapirao, imenovane su tako da asociraju na uticajne nadnacionalne institucije (Internacionalna policijska organizacija, IPO, Svetska policijska protivteroristička organizacija, CTO, Evropska policijska organizacija, EPO, Globalna policijska asocijacija, GPA), dok značke koje stavljaju u prvi plan, podsećaju na one koje koristi policija i bezbednosne agencije…

Pročitajte članak

 


 

U
kolumni Mediji i internet: Smrt Kristine Kike Đekić urednica Vremena Jovana Gligorijević dala je najtrezveniju, ali i najoštriju sliku katastrofalne medijske hajke koja je ispratila smrt popularne jutjuberke Kristine Đekić. Gligorijević u svojoj kolumni osuđuje sve medije koji bi morali da znaju na koji način se prenose vesti o suicidu:

Mediji su pohrlili da to proglase razlogom njene smrti. Posao medija nije da spekulišu o razlozima za suicid. Posao medija je da budu prostor za otvorenu diskusiju o mentalnom zdravlju mladih, nasilju na internetu, da obaveštavaju gde i kako potražiti pomoć.

Posao medija nije da zivkaju za izjave Kristinine prijatelje, saradnike, majku… Kodeks novinara Srbije izričito kaže: „Novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja.”

Mediji ne bi smeli ni da zovu lekare kod kojih je Kristina Đukić odlazila, pa su ipak to uradili. Ovde imamo dvostruki penal: osnovne etičke norme prekršio je i medij i lekar…

Pročitajte članak

 


 

U
članku za hrvatski Net.hr, Curica u roze pidžami: Mučni detalji ubistva Aleksandre Zec, Hrvoje Klasić, istoričar sa Sveučilišta u Zagrebu, ostavlja istorijskim izvorima da govore sami za sebe. Detalje iz priznanja petoro policajaca koji su 1991. godine ubili tri člana zagrebačke porodice Zec prate kratko i hladno opisane sudbine počinioca nakon što su svi bili oslobođeni na sudu:

Siniša Rimac uskoro će dobiti posao u osiguranju ministra obrane Gojka Šuška, a na Dan državnosti 1995. Franjo Tuđman će mu „za junački čin u ratu“ dodijeliti odlikovanje reda Nikole Šubića Zrinskog. Deset godina kasnije Suljić, Rimac i Mikola ipak su osuđeni, ali ne za ubojstvo obitelji Zec, već zato što su kao pripadnici pričuvne postrojbe MUP-a sudjelovali u masovnim zločinima u Pakračkoj Poljani, gdje je u jesen i zimu 1991. mučeno i poubijano više od pedeset civila, uglavnom srpske nacionalnosti. Zbog zapovijedanja postrojbom odgovornom za spomenute, ali i brojne druge zločine, uključujući i onaj nad obitelji Zec, 2016. je na višegodišnju zatvorsku kaznu osuđen i Tomislav Merčep. Godinu ranije, tada još uvijek „samo“ osumnjičenik, Merčep je bio među uglednicima koji su nazočili inauguraciji Kolinde Grabar Kitarović za predsjednicu Republike Hrvatske…

Pročitajte članak

 


 

U
jednoj kratkoj „ispovesti“ objavljenoj u Oblakoderu, autorka Sara Arsenović piše o pojavi u kojoj nije sramota ako smo se pronašli: o rasejanosti. Arsenović je lucidna i otvorena; mada su iskustva o kojima piše lična (o zaboravljenih 500 dinara i o opekotini nastaloj usled nepažnje), ton je univerzalan: i izvinjenja, i opravdanja, i obećanja da će ubuduće biti bolje. Neke od nas možda interesuje društveno poreklo te svakodnevne rasejanosti, ali takvim pristupom bi tekst verovatno izgubio na svom ličnom, a univerzalnom šarmu:

I nije stvar u 500 dinara. Mada i jeste – ovo je tek treći put da sam izgubila novac, niko ne voli da gubi novac. Stvar je u tome što sve više svoju glavu doživljavam kao one džepove na odeći koju nosim. Oni su puni nekakvih usputnih stvari – slušalica, žvaka, računa, karmina, kovanica, maramica, kao i onih koje su mi potrebne, poput ključeva koji večito zveckaju za mnom. U džepovima olako postane gužva, ne mogu da izvučem ključeve, a da ne naletim na slušalice, koje kao da traže svoj put oko privezaka kako bi mi bilo što teže da otključam kapiju šakama punim kesa i cegera.

I šta je rezultat toga? Tokom decembra sam nekoliko puta previdela mejlove, pobrkala datume, izgubila čarape, sako i džemper. Nisam uzvratila pozive, u svojoj glavi sam odgovorila na poruke, smetnula sam sa uma dogovore i nenamerno ispaljivala prijatelje i kolege…

Pročitajte članak

 


 

S obzirom da ne želimo dalje da nudimo komentar na medijsko izveštavanje o suicidu Kristine Đekić, ovonedeljni izbor najgoreg izveštavanja svakako pripada tabloidima koji su nakon blokiranja Gazele u Beogradu pisali sulude narative o propuštenim svadbama. Za izjavu nedelje probali smo da pronađemo nešto drugo, nešto što su mediji prevideli, ali nije bilo šanse: prosto se kao apsolutni šampion nametnula „nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“ (naravno, o rudniku jadarita). Ukoliko ste propustili, u Odiseji je ove nedelje o temi eksploatacije litijuma u Srbiji pisao urednik Nikola Zdravković. — ⊗

Close