Close
Nedeljno čitanje: 19. decembar 2021.

Nedeljno čitanje: 19. decembar 2021.

PREGLED / Nudimo izbor najboljih pisanih medijskih sadržaja iz prethodne sedmice

 

Piše Redakcija

 

Ovde ne brinemo mnogo za aktuelnost, i ne jurimo vesti po svaku cenu. Umesto toga, u nedelju ujutru, nudimo pregled (nama) najboljih članaka iz prethodne sedmice iz Srbije i regiona – nebitno da li ste u udobnoj fotelji ili u krcatom autobusu na putu do posla, naša želja je da čitate kvalitetno.

 


 

V
iktor Ivančić ponudio je, još jednom, najjezgrovitiji komentar na ponovo aktuelizovanu temu ubistva porodice Zec u Zagrebu 1991. godine, u kolumni pod nazivom Magijski legalizam objavljenoj paralelno na Peščaniku i na portalu Novosti. Ivančić je tipično oštar, ali se iza salva upućenog konkretnim političkim licima krije šira istina o državnim postupcima i mehanizmima:

Jedan od ključnih udjela države u ratnome zločinu, naime, ostvaruje se ponajprije kroz proizvodnju utiska da ona „nema ništa s tim“. U sve bešćutne faze „slučaja Zec“ i „slučaja Pakračka Poljana“ – od izdavanja naloga, preko likvidacija, do kasnijeg poricanja – državne su vlasti bile najsnažnije uključene kroz pozu ciničnog samoizuzimanja. Njihova je realna prisutnost bila najjasnije obilježena formalnim odsustvom. Radilo se o eklatantnim primjerima državnih zločina upravo zbog toga što je država – reprezentirana političkom i sudskom vlašću – pribjegla metodi da „nema ništa s tim“. Pa se tako i tekući predsjednik našao ushićen mogućnošću da, držeći se ciničnog supstrata istine, besramno obmanjuje javnost…

Pročitajte članak

 


 

P
ortal BBC News na srpskom se za kratko vreme izdvojio najpre svojim preglednim, preciznim izveštavanjem na konkretna aktuelna pitanja (Koji su najbolji lekovi protiv kovida? Kako grejna sezona doprinosi zagađenosti vazduha?). Mada ponekad preteruje u pravilnoj hijerarhiji informacija (spominjanje Nušića odmah prati kratko objašnjenje o kome se radi), članak Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto koji je potpisao Slobodan Maričić najbolja je polazna tačka za nekoga ko želi da razume šta se sve tačno desilo, i kakvo je trenutno stanje borbe oko jadarskog rudnika:

U Loznici je u četvrtak ujutru svanuo još jedan običan dan.

Temperatura je bila oko nule, ljudi su išli na posao, a automobili se slobodno kretali – saobraćajnice nisu bile blokirane.

Gradske odbornike i odbornice ispred opštine dočekalo je tek nekoliko televizijskih kamera.

U jednom trenutku pojavio se i Vladan Jakovljević, pčelar iz Loznice, aktivan član Udruženja „Ne damo Jadar“.

„Samo sam u prolazu, često prolazim ovuda, držim ih na oku“, kaže uz osmeh, nazivajući sva dešavanja oko prostornog plana „cirkusom“ i „lakrdijom“.

„Ovo nema ni kod Nušića“, kaže…

Pročitajte članak

 


 

U
dugom članku objavljenom na albanskom, engleskom i srpskom na portalu Kosovo 2.0, Lura Limani kroz priču o svojoj preminulog baki, pedagoškinji i komunistkinji, zapravo priča o Jugoslaviji, i o kontradiktornoj istoriji ideje bratstva i jedinstva na Kosovu. Mada se povremeni teorijski izleti čine možda nepotrebni, tekst je svejedno presudan za čitaoce u Srbiji, kojima je albanska perspektiva Jugoslavije često potpuno nepoznata:

U retkom snimku na kom govori moja baka, snimljenom 2012, ona deluje uzrujana i drhti dok se obraća kameri. Obučena je u crno, boju koju je stalno nosila nakon smrti svoga sina 1993; prosti šal krasi njenu tamnu odeću. To je trebalo da bude srećan dan, ali se ona našla među dvadesetak osoba uguranih u slabo osvetljenu sobu, kancelariju Udruženja veterana antifašističke narodnooslobodilačke borbe (NOB) — kako su u Jugoslaviji nazivali Drugi svetski rat. Svi su došli na otkrivanje statue u čast Fadil Hoxhe narodnog heroja Jugoslavije, nekoliko dana pre proslave stogodišnjice albanske Deklaracije o nezavisnosti — to je, bez ikakve sumnje, trebalo da posluži da se istorijska ličnost kakva je Hoxhina zauvek uvede u istoriju albanskog naroda.

Svečanost liči na proslavu punu ogorčenja: Nakon višegodišnjeg cenkanja sa državnim vlastima oko javnih površina, trgova i ulica gde bi se statua podigla, udruženje je primorano da ga smesti u zaboravljenu prostoriju na Trgu bratstva i jedinstva, koji sada nosi ime Adema Jasharija…

Pročitajte članak

 


 

P
rethodna nedelja bila je plodna za prisećanja na Jugoslaviju. Članak Zbogom Brodarski: Pucali su nam u noge i rekli da ne možemo trčati koji je Lidija Čulo napisala za portal Bilten najpre je elegija, sa nostalgičnim opisima socrealističkog enterijera nekada velikog Brodarskog instituta u Zagrebu, koji se danas zatvara, trideset godina nakon što je privatizovan:

Devedesetih godina ovdje sam dolazila kao dijete – mogla bih i reći, dijete Brodarskog instituta. Moj otac radio je na uređenju arboretuma koji po bogatstvu i vrijednosti još uvijek drži mjesto odmah iza Botaničkog vrta. Dok je on brinuo za pejsaž, mama je radila na istoj ovoj porti, kraj istog plakata na zidu na kojem stoji samo datum: 15. rujna 1991. godine. Tada se JNA povukla iz instituta, otvorivši novo poglavlje čiji bi naslov mogao biti Tuđmanov citat: „Čuvajte Brodarski!“

Točno trideset godina od tog rujna 1991, knjiga o Brodarskom institutu se zatvara. Bila je ovo prilika da ponovno, i vjerojatno posljednji put, prošećem njegovim vrtom i hodnicima. Na ulazu u zgradu uprave dočekuje me Marta Pedišić Buča, voditeljica sektora pomorske tehnologije i predstavnica radnika Brodarskog instituta.

„Nadam se da vam neće biti previše hladno, ne radi nam grijanje“, najavljuje mi dok ulazimo u prostoriju i privlači malu električnu grijalicu k stolu…

Pročitajte članak

 


 

O
vonedeljni istraživački članak koji izdvajamo je Poreska utaja – zločin koji se isplati koji su za CINS napisali Stefan Marković i Sara Sekulić. CINS ovakve izveštaje oprema gotovo pa preterano slikovitim dijagramima, ali je sam tekst već dovoljno jasan i detaljan u svojoj slici smešno malih sudskih kazni za utaju poreza u Srbiji:

U jednom od sporazuma o priznanju krivice do kojih su došli novinari CINS-a piše da nekadašnji vlasnik prodavnica kokica Pećina skoro tri godine nije prijavio sav promet. Na taj način utajio je 28,7 miliona dinara. Nakon što je priznao da je kriv, Prvi osnovni sud ga je osudio na jednu godinu zatvora, odnosno tri godine uslovno, uz obavezu da u budžet uplati 100.000 dinara. Presudom mu nije naloženo da uplati skoro 29 miliona dinara duga…

Pročitajte članak

 


 

Ove nedelje nismo izdvojili onu drugu stranu medalje – najgori medijski tekst – jer se nijedan nije dovoljno izdvojio a ne želimo se bez preke potrebe okretati bunarenju za lošim novinarstvom. Izjava nedelje je premijerkina: „meni se čini da je malo prevelika slučajnost da u jednom trenutku ispadne svih šest blokova“, jer kako drugačije oceniti ovo originalno tumačenje katastrofe koja je zadesila TENT. Ukoliko ste propustili, u Odiseji smo ove nedelje objavili članak o limbu u kojem se nalaze istraživači u Srbiji, a koji je potpisala Staša Rosić. — ⊗

 

Close