Close
Nedeljno čitanje: 30. januar

Nedeljno čitanje: 30. januar

PREGLED / Nudimo izbor najboljih pisanih medijskih sadržaja iz prethodne sedmice

 

Piše Redakcija

 

Ove nedelje izdvojili smo tekstove o teorijama zavera o kovidu i lekarima, iluzijama zaposlenja i samozaposlenja, i o mizoginiji u albanskim poslovicama

 


 

O
ve nedelje su nam pažnju privukla dva teksta objavljena na portalu Peščanik. Prvi je zapravo akademski rad, prenesen u celosti, istraživanje prirode mnogobrojnih teorija zavera o kovidu 19 koje je potpisao Zoran Pavlović, profesor psihologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Mada za naše prioritete nedostaje dalja analiza porekla motiva ispitanih teorija zavera (slobode, kontrole, nepoverenja itd), što je naravno i razumljivo u istraživačkom radu iz sfere psihologije, u pitanju je svejedno retko detaljna studija uslovno rečeno narativnih elemenata koji čine okosnice raznih pandemijskih dezinformacija:

Situacija u vezi sa pandemijom kovida-19 još jednom je pokazala da, kada se ponude jednostavna, kauzalna objašnjenja inače nasumičnih i složenih fenomena, to pomaže vraćanju osećaja kontrole nad situacijom. Uverenje da postoji jednostavno objašnjenje u kome se svet organizuje po principu dobrih nasuprot lošim silama, veoma je snažan ljudski poriv (sekundarno) zadovoljen teorijama zavere.

Bio je ovo, međutim, i način da se preispitaju razne dominante hijerarhije, kako globalne, tako i lokalne. Diskutovanjem o teorijama zavere istovremeno se kritikovao „Vučićev režim“, ali i „lažna opozicija“ (ili i jedni i drugi); „neoliberalni poredak“ ili „truli Zapad“; teorije zavere bile su instrument mobilizacije istomišljenika (na primer za proteste) ili odbrane pozitivnog grupnog identiteta (na primer partijskog); argument za protivljenje donetim merama ili vakcinaciji; izraz etnocentričnih pogleda o prijateljima na Istoku, a neprijateljima na Zapadu. Medijski napisi poput onih da „Dačić voli Ruse, Brnabić veruje Fajzeru, a Vučić bratu Siju“, doprineli su daljoj polarizaciji unutar javnog mnjenja Srbije…

Pročitajte članak

 


 

D
rugi članak koji smo izdvojili sa istog portala takođe se tiče pandemije – ovaj put iskustva beleženja smrtnosti lekara. Autorka Slavica Plavšić, članica Saveta grupe Ujedinjeni protiv kovida, prenosi i lično i dokumentarno u tekstu Da li moj otac ima pravo da bude na tom spisku:

Kad smo shvatili da moćna i bogata Lekarska komora „snom mrtvijem spava“, počeli smo i mi lekari da pravimo prave, istinite spiskove svojih kolega umrlih od kovida. Pre toga brižljivo proverene i potvrđene i obavezno uz saglasnost njihovih porodica. Ni slutili nismo da ćemo stići do trocifrenog, zastrašujućeg broja 145 posle dve godine. Na užas kolega, suze naroda i zaprepašćenje Evrope zašto toliko lekara umire u Srbiji. U Sloveniji nema preminulih lekara od posledica kovida 19. U Hrvatskoj ih je mnogo manje. U Srbiji 145…

Pročitajte članak

 


 

T
ema statusa radnika u savremenom kapitalizmu prevazilazi sve granice i razotkriva prirodu eksploatacije: ljudi danas rade više, u gorim uslovima, za manje, a sve pod plaštom navodne slobode, bila ona od stalnog zaposlenja, krutog radnog vremena, kancelarije. Na portalu Bilten objavljen je vrlo jasan pregled aktuelnih promena na nivou Evropske unije, i šta to znači za neke od najvećih današnjih pseudo-poslodavaca kao što su Uber ili Glovo:

U Direktivi o platformskom radu, koju je Europska komisija objavila u prosincu, propisani su kriteriji koji će se koristiti za utvrđivanje postojanja radnog odnosa između radnika i kompanija-platformi kako bi se stalo na kraj lažnom samozapošljavanju. Ako određena kompanija ispuni barem dva od pet kriterija, smatrat će se poslodavcem. Analiza Europske sindikalne konfederacije (ETUC) pokazuje da će najveće europske platformske kompanije pasti na većini kriterija koje je propisala Komisija…

Pročitajte članak

 


 

U
članku Izgubljena u vlastitoj kulturi, autorka Gladiola Lleshi vodi nas kroz čitav spektar albanskih izreka koje, iz prikrajka i uglavnom neprimetno, kroz uticaj na svakodnevni govor, pomažu i pravdaju ugnjetavanje žena. Veliki broj njih Gladiola je, kako piše, naučila od svoje bake. A čitaoci iz drugih krajeva svakako će prepoznati sopstvene ekvivalente: ovo nikako nije pojava specifična za albansko društvo. Ukoliko mislite da su ovakve stvari nebitne, naš predlog je da se zamislite – zašto su sve ove izreke nastale i kada, i zašto su ustaljene i dan-danas:

Nije rijetkost da se žene prisiljavaju na rađanje sve dok ne rodi muško, glava kuće, onaj koji će naslijediti prezime. Tako je bilo i sa mojom bakom, koja je rađala djevojčice nadajući se da će na red doći i dječak. Jednom mi je rekla ovo: “Vajza lind në shtëpi të huaj dhe shkon në shtepinë e vet”, tj. “Žensko se rađa u tuđoj kući i ide svojoj”. Znači li to da meni nije bilo mjesto tamo gdje sam odrasla? Jesam li ja to samo privremeno boravila u rodnoj kući i treba li da sve vrijeme aktivno tragam za pravim domom…?

 


 

Ako ste se nekad pitali, ne, ne tražimo specifično negativne teme o kojima se (dobro) piše. Često se vraćamo pandemiji, patrijarhatu, eksploataciji, teorijama zavere, pa ponekad i korupciji zato što su, izgleda nažalost, to teme koje ovde i danas inspirišu. Nadamo se da će se i to promeniti. U međuvremenu, Odiseja je prethodne nedelje objavila i jedan svoj negativni članak, komentar Pandemija i kolaps medija. — ⊗

Close