Close
Nedeljno čitanje: 9. januar 2022.

Nedeljno čitanje: 9. januar 2022.

PREGLED / Nudimo izbor najboljih pisanih medijskih sadržaja iz prethodne (dve) sedmice

 

Piše Redakcija

 

I pored novogodišnje pauze, dobrih čitanja je manje nego obično: vesti se, naravno, pišu i čitaju neprestano, ali izgleda da je za podrobno pisanje ipak potrebno da prođu praznici.

 


 

N
Peščaniku je objavljen zanimljiv članak u potpisu Saše Ilića, a inspirisan jednim malim otkrićem. U pitanju je kratka beleška pesnika Oskara Daviča, pisana rukom, otkrivena u Narodnoj biblioteci Srbije. Ilić je iskoristio priliku da u članku pod nazivom Pesnik latinične Srbije ponudi jednu mozaičnu priču o ćirilici, pisanju, Srbiji i Daviču; mada tekst počinje slikovitim pasažima o pisanju rukom i rukopisima, njegova tema nije sećanje na davna vremena, već aktuelna politika koja se u Srbiji jednim delom prelama, kao nekada, kroz pismo:

Ovo je pismo, ne sluteći kuda ga zapravo šalje, Oskar Davičo stavio u vremensku kapsulu i poslao ga u budućnost, u neku zemlju i kulturu koja će nastati na razvalinama Jugoslavije u koju je on ugradio svoj život. Pismo je pronađeno u Legatu Desanke Maksimović, koji se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije, kao deo građe vezane za ediciju „Pesnikovom rukom pisano“, koju je u Valjevu pokrenuo novinar i urednik Miloš Jevtić. Davičo pritom nije mogao ni da pretpostavi koliko će se 35 godina kasnije kulturološki i politički kontekst promeniti, pri čemu će njegove redove moći da čita samo onaj deo populacije koji je elementarno obrazovanje završavao u Jugoslaviji, dok će se novije generacije naći pred hijeroglifskom pločom…

Pročitajte članak

 


 

P
ortal Novosti objavio je kratak članak Jerka Bekotina kao prilog arhivskim fotografijama Miloša Cvetkovića, koji je tokom ratova devedesetih slikao vojničku i paravojničku apokaliptičnu svakodnevicu. Reči su u ovakvim prilikama samo tu da nas uvedu u glavni nastup – fotografije:

Ostaci građevina, goli poput skeleta i s otvorenim opscenim dupljama, zasuti hrpama šute i materijalnim tragovima doskorašnjih života u podnožju, svjedocima bezvrijedne apokalipse. Naga plesačica među kafanskim stolovima, praćena zaigranim očima milicajaca, nadrealni i traumatični kontrapunkt. Bolnički kreveti na ulicama, tijela prekrivena ćebadi krcaju se u kamione ili otkrivena leže razbacana. U kukuruzištu svinje, vjerojatno u potrazi za tih dana lako dostupnim ljudskim mesom. Zarobljenici u redovima, čekaju da ih se popiše prije no što ih ukrcaju u autobuse s kartom za logor – ili smrt. Nehajna glupost na licu soldata s automatom u ruci, lica uokvirenog uništenim prozorom uništene kuće, na koju je nečija ruka ćirilicom ispisala „Kafe bar Velika Srbija“…

Pročitajte članak

 


 

R
ekli smo već: vesti ne poznaju praznike, a najveća među vestima ovih dana (možda nažalost) je odlazak Novaka Đokovića u Australiju. Dok se čitav slučaj raspliće, BBC na srpskom uradio je pravu stvar i ponudio relevantan kontekst. U ovom slučaju, u pitanju je kratak istorijat Đokovićeve skepse prema vakcinama i nauci uopšte, koji treba imati u vidu kako se sportski, zdravstveni i politički skandal bude rasplitao. Kao i svaki izveštaj sa BBC na srpskom, stil pisanja je novinarski do granice suvoparnosti, ali tema takav pristup i zahteva:

Teniska zvezda ima reputaciju kada su u pitanju upitne naučne tvrdnje.

U knjizi Serviraj za pobedu, Đoković je opisao kako se 2010. godine sreo sa nutricionistom koji ga je zamolio da drži parče hleba u levoj ruci, dok on pritiska desnu.

Đoković tvrdi da je bio mnogo slabiji dok je držao hleb, i to je naveo kao dokaz netolerancije na gluten.

A tokom razgovora uživo na Instagramu tvrdio je da pozitivna misao može da „očisti” zagađenu vodu, dodajući da su „naučnici dokazali da molekuli u vodi reaguju na naše emocije”.

Pročitajte članak

 


 

Pored Đokovića, praznične priče prošle su u katastrofalnom znaku Omikron brojki. Još jednom smo iznenada i neočekivano nespremni dočekali novi, zarazniji soj kovida 19, ovaj put uljuljkani idejom da je dovoljno to što je najnovija mutacija po svemu sudeći manje opasna. S obzirom na stanje mera, javne svesti i bolnica, izgleda da je najbolji savet – moliti se za sreću. U nešto pozitivnijem duhu, oko Nove godine izašla je i nova štampana Odiseja, sa nekim novim rubrikama i odličnim pričama. — ⊗

Close