Close
Nova grana, novo carstvo

Nova grana, novo carstvo

Jedno istraživanje objavljeno krajem prošle godine podseća da je klasifikacija živog sveta daleko od dovršene, a da mikrosvet i dalje krije mnoge tajne

Piše: Jovana Nikolić

P
otraga za nepoznatim oblicima života ne mora da bude samo lov na vanzemaljce, već i na organizme koji su na našoj planeti i milionima godina duže od nas. Krajem 2018. godine grupa istraživača sa kanadskog Univerziteta Delhusi je u časopisu Nature objavila rad u kojem tvrdi da mikroorganizmi zvani hemimastigote, o kojima se do sada veoma malo znalo, u klasifikaciji živog sveta ne pripadaju nijednom poznatom carstvu.

Jedna studentkinja iz istraživačkog tima je u uzorcima zemljišta iz lokalnog parka pronašla dve vrste ovih mirkoorganizama, a nakon što su joj specifičnosti njihovog kretanja privukle pažnju, ostavila ih je u maloj posudi sa prašinom i vodom mesec dana, kako bi se razmnožavali i kako bi prikupila dovoljno uzoraka za dalja genetska istraživanja. Analiza njihove DNK pokazala je da ovi organizmi, po svemu sudeći, ne pripadaju nijednom poznatom carstvu.

Za hemimastigote se zna još od 19. veka, ali su do sada najčešće svrstavani u protiste. Da bismo shvatili šta su protiste, najpre treba imati u vidu da se svi oblici života mogu podeliti na prokariote i eukariote, i da je ta podela izvršena prema složenosti i organizovanosti ćelije. Tako u prokariote spadaju bakterije i arheje, a svi drugi organizmi u ekurariote. Među eukariotama se nalaze i protiste – kolonijski ili jednoćelijski organizmi, koje je možda najlakše opisati kao organizme koji ne pripadaju nijednom jasnije razgraničenom carstvu eukariota, odnosno biljkama, životinjama i gljivama. Međutim, kanadski istraživači sada tvrde da se hemimastigote razlikuju i od drugih protista, pa verovatno čine čak neko nepoznato tzv. supercarstvo.

Naime, na osnovu analize DNK hemimastigota nije moguće utvrditi njihovu povezanost ni sa jednim poznatim oblikom života, a istraživači pretpostavljaju da su se od svojih predaka odvojile pre najmanje milijardu godina. Organizmi koji su (ne sasvim precizno) svrstani u protiste još uvek su prilično misteriozni, posebno zato što ih je teško uzgajati i sekvencirati u laboratorijskim uslovima. Kako bi sekvencirali veliki broj gena samo jedne ćelije, koja je istovremeno i ceo organizam, kanadski istraživači primenili su tehniku zvanu jednoćelijska transkriptomika, a ostaje da se vidi koje tehnologije će se koristiti za dalje istraživanje potencijalno nove grane evolucionog stabla.

Close