Close
Poslednja stanica: Muzej

Poslednja stanica: Muzej

RAZGOVOR / Arhitekta i autor Slobodan Maldini o pretvaranju bivše Železničke stanice u Beogradu u novi dom Istorijskog muzeja Srbije

 

Piše Staša Rosić

 

O
tkako je u julu 2018. posle 134 godine zgrada Glavne železničke stanice zatvorila vrata svojoj slavnoj prošlosti, naširoko se polemisalo o tome, koju novu namenu treba da dobije. Najpre je najavljeno da će u tu zgradu biti preseljen Muzej Nikole Tesle, potom se u jeku podizanja spomenika Stefanu Nemanji, javila ideja da se otvori sasvim nov Muzej srednjevekovne istorije Srbije, a na posletku je zaključkom Vlade 18. novembra 2020. odlučeno da će postati dom Istorijskog muzeja Srbije.

Transformacija ove zgrade u muzej veliki je poduhvat, koji će zasigurno zahtevati i ozbiljna finansijska ulaganja, jer se savremeni muzeji grade prema muzeološkim zahtevima koji su kompleksni u tehnološkom i funkcionalnom pogledu.

„Muzeji ne mogu da postoje bez osnovnih tehnoloških sadržaja: depoa, laboratorija, prostora za konzervaciju i restauraciju, dokumentacionog centra. Dalje, potrebno je da imaju prostore za posetioce: mesta za parkiranje većeg broja autobusa i automobila, galerijske prostore, prostore za relaksaciju posetilaca, kafe, restoran…“, kaže za Odiseju Slobodan Maldini, arhitekta i autor (Enciklopedija arhitektureIstorija srpske umetnosti XVIII – XXI vek).

„Vrlo je nezahvalno smeštati savremene zahteve, potrebe i modernu tehnologiju muzeja u stare istorijske objekte, koje je potrebno zaštititi i sačuvati kao istorijska kulturna dobra. Setimo se sa koliko problema se naše društvo susrelo nakon što je postalo jasno da Narodni muzej na Trgu republike smešten u staro, neadekvatno projektovano istorijsko zdanje nije u mogućnosti da zadovolji savremene potrebe muzejske zgrade. Na rekonstrukciji muzej potrošena su višemilionska sredstva, a nije postignut željeni cilj“.

Ipak, uprkos velikim rizicima, postoje i brojni uspešni primeri promene namene istorijskih građevina u muzeje.

Maldini ističe Muzej Orse, nacionalni muzej u Parizu, čije kolekcije predstavljaju slikarstvo i skulpturu iz perioda XIX i prve polovina XX veka, a koji je nekada bio zgrada Železničke stanice iz 1898. godine. Drugi primer je Junion terminal u Sinsinatiju, projektovan u stilu ar dekoa, pretvoren u Muzejski centar Sinsinatija, sa istorijskim, dečjim i Muzejom prirode i nauke.

„Promena namene prostora u ova dva slučaja bila je moguća zbog toga što su ove građevine izvorno sagrađene u velikom gabaritu, sa visokim, prostranim holovima, koji su u mogućnosti da prime muzejske eksponate velikih gabarita i enterijerski budu pretvoreni u pozamašan galerijski prostor“, objašnjava Maldini.

„Dakle, pretvaranje železničke stanice u muzej, nije novo niti je usamljena ideja. Beogradska Železnička stanica zaslužuje da bude pretvorena u javni kulturni objekat, međutim, to pretvaranje treba da bude odgovarajuće, pre svega u odnosu na položaj i arhitekturu samog istorijskog objekta, a zatim i prema njegovoj nameni“.

 

Umesto zelenih parkovskih oaza i kulturnih sadržaja, napravljeni su komercijalni: tržni centar, stambene zgrade velike gustine, garaža

 

P
rostor današnjeg Savskog trga ima iza sebe istoriju spornih odluka, počev od izgradnje Glavne železničke stanice 1884.

„Osnovni urbanistički problem već tada bilo je izolovanje grada od obale Save, koju je tada ’zauzela’ struktura železnice i praktično onemogućila izlazak građana na reku“, objašnjava Maldini.

„Položaj železničke stanice smatran je nepovoljnim i zbog toga što je fizički izdvojen od gradske luke, što je vodilo funkcionalnoj nemogućnosti spajanja kopnenog i vodenog saobraćaja putnika i transporta robe. Nadasve, beogradska železnička stanica je locirana na mestu pod brdom Terazija na kojem se nalazi centar grada, a prilaz pešaka njemu usmeren je pešački strmom i teško savladivom Balkanskom ulicom, što je nepovoljna varijanta“.

Nakon što je vekovima kasnije prostor nekadašnje Železničke stanice očišćen od saobraćajnih objekata, u sklopu priprema za izgradnju Beograda na vodi, postojala je šansa da Beograđani konačno dobiju svoj kontakt sa Savom. Bilo je moguće formirati velike površine reprezentativnog karaktera, namenjene društvenim aktivnostima kao što su: pozorišta, galerije, opera, muzeji…

Međutim, umesto zelenih parkovskih oaza i kulturnih sadržaja, napravljeni su komercijalni: tržni centar, stambene zgrade velike gustine, garaža, što je prema Maldinijevom mišljenju degradiralo ovaj urbanistički izuzetan prostor.

Visoke zgrade zaklonile su istorijski stvaranu panoramu Beograda u kojoj svaka zgrada ima pogled na reku i učinili je arhitektonski neprepoznatljivom. Plato oko Železničke stanice je proširen, kolske i tramvajske saobraćajnice su racionalizovane, međutim, ovaj prostor je u suštini ostao bez značajnijeg sadržaja koji bi privukao posetioce.

„Sadašnji Savski trg je komponovan kao podna površina, a ne kao kompleksno urbano mesto dužeg zadržavanja i boravka ljudi. Jer, trg ne čini samo površina poda, već je on kompleksna struktura koja sadrži čitav spektar funkcionalnih objekata: prodavnica, kafea, restorana, butika, galerija i sličnih sadržaja. Trenutno je to samo oslobođena pešačka površina na koju je postavljen hipertrofirani spomenik Stefanu Nemanji sumnjivih umetničkih i estetskih kvaliteta“.

Prema njegovom mišljenju, to bi moglo da se promeni, ako istorijska zgrada Železničke stanice primi manje zahtevan program, koji može da bude smešten u njene postojeće prostore bez narušavanja autentičnog izgleda ni rasporeda prostorija.

“Definitivno, njena uloga bi trebalo da bude na polju kulture, međutim, umesto preambicioznih pokušaja smeštanja nacionalno značajnih projekata u ovaj ograničeni prostor, mislim da bi ga trebalo upotrebiti za namenu likovne galerije. Likovna galerija je manje zahtevna od muzeja i može da bude prilagođena gradskoj sredini“, kaže Maldini.

„Beogradu nedostaju galerijski prostori. Prostor Železničke stanica može da prihvati dela naših savremenih umetnika i predstavi ih na kvalitetan način. Realizacijom umetničkog galerijskog prostora u Železničkoj stanici Beograd bi dobio mesto okupljanja umetnika, ljubitelja umetnosti i novo stecište turista“.

Close