Odavno je jasno: nije u pitanju samo respiratorna infekcija. Njene zdravstvene posledice su raznolike – i potencijalno dugoročne
Već u prvim mesecima pandemije Kovid 19 utvrđeno je da se pacijenti uglavnom ne oporavljaju istim tempom. Istraživanje sprovedeno na Kraljevskom koledžu u Londonu pokazalo je da je svaki sedmi pacijent bio bolestan najmanje četiri nedelje, svaki dvadeseti najmanje osam nedelja, a svaki 45. najmanje dvanaest nedelja.
Prema rečima epidemiologa dr Predraga Đurića, zbog kratkog poznavanja Kovida 19, još uvek je nemoguće proceniti dugoročne posledice infekcije i bolesti, ali već sada znamo da kod nekih osoba bolest ostavlja posledice koje traju barem šest meseci.
„Najčešće se radi o zamoru, osećaju nedostatka vazduha, kašlju, bolovima u zglobovima i u grudima, kao i posledicama na mentalno zdravlje, a kod nekih osoba mogu se javiti i posledice na kardiovaskularnom, respiratornom i nervnom sistemu, na bubrezima i koži“, kaže dr Đurić.
To nije, kako se ranije mislilo, bolest koja oštećuje samo pluća. Sada pouzdano znamo da ona ima sistemski efekat i da je oporavak od ove bolesti izuzetno dug.
Ova bolest može ostaviti posledice i na bubrezima, poremetiti sistem koagulacije krvi, a od nedavno se skup svih simptoma nakon preležanog Kovid 19 koji dovode do povremenih pogoršanja opšteg stanja naziva sindromom long covid, odnosno „produženi Kovid“.
Lekari se brinu da bi pandemija mogla dovesti do značajnog porasta broja ljudi sa trajnim tegobama ili čak invaliditetima. Pošto je bolest toliko nova, niko ne zna koji procenat pacijenata će osećati takve produžene tegobe. Zasad je jedino poznato da sindrom produženog Kovida ima ipak manji procent pacijenata.
Dugoročne posledice mogu da se jave i kod najtežih bolesnika, ali i kod onih sa blagim simptomima, kao i kod onih koji nemaju neko drugo oboljenje“, kaže dr Đurić. „S obzirom na to da bolest ne zahvata samo pluća, već i druge organe, komplikacije i dugotrajne posledice na tim organima sigurno su češće kod težih bolesnika“.
Ipak, dr Đurić naglašava da je bilo kakve procene jako teško dati zbog toga što još nemamo dovoljno informacija o samom virusu, mehanizmima kojima utiče na ljudsko telo i uzrocima zbog kojih tako različito utiče na različite ljude.
I mesec dana nakon puštanja iz bolnice, 70 odsto COVID-19 pacijenata otežano diše, a 13,5 odsto koristi terapiju kiseonikom u kućnim uslovima
Istraživači širom sveta su trenutno u trci s vremenom, pokušavajući da izvuku pouke iz ranijih dokaza prikupljenih tokom epidemija SARS i MERS, ali i u novim studijama kojih je sve više.
Jedna od njih, objavljena u avgustu na sajtu medRxiv, specijalizovanom za elektronske forme naučnih radova iz oblasti medicine, pokazala je da čak i mesec dana nakon puštanja iz bolnice, 70 odsto COVID-19 pacijenata otežano diše, a 13,5 odsto koristi terapiju kiseonikom u kućnim uslovima. Slično tome, istraživanje sprovedeno na Univerzitetskoj klinici za internu medicinu u Insbruku pokazalo je da 88 posto pacijenata ima vidljiva oštećenja pluća šest nedelja nakon otpuštanja iz bolnice, a do 12. nedelje taj procent je na 56 posto.
„Oporavak od Kovida 19 je dug proces“, kaže dr Tamara Radosavljević, pulmolog. „Promene na plućima se sporije povlače nego kod drugih uzročnika pneumonije. Neki pacijenti mogu da dobilu lupanje srca, povišen krvni pritisak ili pak upalu srčane kese sa stvaranjem ožiljaka. Takođe, nesumnjivo je dokazano da pacijenti koji su preboleli Kovid 19 imaju takozvane mentalne magle, epizode loše koncentracije, glavobolje i pokazuju znake posttraumatskog stres sindroma“.
O jednom od najčešćih dugoročnih efekata Kovida 19 najmanje se zna: intenzivni umor.
Jedna studija objavljena u časopisu JAMA koja je obuhvatila 143 pacijenata Kovid 19 otpuštenih iz bolnice u Rimu, pokazala je da nešto više od polovine pati od osećaja iscrpljenosti dva meseca od početka simptoma. Takođe, istraživanje naučnika sa Univerziteta Džengdžou pokazalo je da malaksalost oseća oko 16 odsto pacijenata i to tri meseca nakon što su proglašeni izlečenim.
Iako bi buduće studije tek trebalo da pokažu zašto je hronični umor jedna od najčešćih dugoročnih posledica Kovida 19, jedan pregled naučnih studija iz 2017. koje su se bavile sindromom hronične iscrpljenosti pokazuje veliku verovatnoću da je uzrok ovog malo poznatog stanja možda slabo zapaljenje izazvano infekcijom. Grupa istraživača predvođena Deklanom Lajonsom, psihijatrom Institucije za mentalno zdravlje „Sent Patrik“ u Dablinu, sumnja da ukoliko Kovid 19 predstavlja takav okidač, psihološke posledice epidemije nesumnjivo tek predstoje.
Kovid 19 može da naruši kompletan imuni sistem. Mnogi drugi virusi to rade. Poznato je, na primer, da virus malih boginja slabi imuni sistem tokom dužeg vremenskog perioda i čini izlečene sklonijim drugim infekcijama. SARS, pak, oslabljuje imuni sistem tako što smanjuje proizvodnju molekula interferona, proteina koje stvaraju bela krvna zrnca kao odgovor na patogene faktore i omogućava „komunikaciju“ između ćelija u cilju pokretanje odbrambenih mehanizama.
Paradoksalno, SARS-CoV-2 može da dovede i do potpuno suprotnog efekta, preterano stimuliše imuni sistem i pokrene niz zapaljenja u celom telu.
Srce je u najvećoj opasnosti, a tokom akutne faze Kovida 19 oko trećine pacijenata dobije neke simptome vezane za kardiovaskularni sistem. Jedan od njih je kardiomiopatija, odnosno istezanje, grčenje ili zadebljavanje srčanih mišića, što utiče na sposobnost srca da pumpa krv. Neki pacijenti dobijaju plućnu trombozu, drugi oštećenja šireg vaskularnog sistema, a kod nekih se ti problemi mogu pojaviti i mnogo kasnije.
Svi ovi simptomi otežavaju lečenje, ali i sam tok epidemije.
Epidemiolog dr Đurić kaže da nema uvek dovoljno prostora za ozbiljnije praćenje pacijenata koji napuštaju bolnicu
Valja napomenuti da i dalje ne postoje potpuno uspešni antivirusni lekovi za Kovid 19, te su i protokoli antivirusnog lečenja podložni promenama“, kaže dr Radosavljević. „Što se tiče pluća, potrebna je primena fizikalne terapije, vežbe disanja i dugotrajna primena manjih doza kortikosteroida. Kardiološki problemi se leče simptomatski lekovima za lečenje aritmija ili krvnog pritiska. Potrebno je da se preventivno koriste u dužem vremenskom periodu antikoagulatni lekovi, to jest lekovi za razređivanje krvi. Takođe se nastavlja sa vitaminskom terapijom, kao i terapijom probioticima“.
Epidemiolog dr Đurić kaže da je zdravstveni sistem preopterećen lečenjem obolelih, pa nema uvek dovoljno prostora za ozbiljnije praćenje pacijenata koji napuštaju bolnicu i pojave eventualnih dugotrajnih posledica.
„Neophodna su istraživanja koja bi pratila grupu ljudi inficiranih kovidom tokom dužeg vremenskog perioda“, smatra on.
Naučna zajednica širom sveta uveliko radi na otkrivanju tajni Kovida 19. Prema podacima iz avgusta, o toj bolesti, kao i o virusu koji je izaziva objavljeno je više od 23 hiljade pojedinačnih naučnih radova, a taj broj neprestano raste.
U toku je međunarodna studija COVID Human Genetic Effort koja bi trebalo da otkrije genetičke varijante koje neke ljude čine podložnijim dugoročnim zdravstvenim komplikacijama. Početkom juna iz Velike Britanije najavljeno je šest istraživačkih programa, a u martu je pokrenuta inicijativa CAPACITY za deljenje informacija i umrežavanje nekoliko desetina evropskih bolnica koje preko ovog registra razmenjuju iskustva u lečenju pacijenata sa kardiovaskularnim komplikacijama.
U planu su i dugoročne studije iz oblasti neurologije i psihologije i vremenom će, nadamo se, broj pitanja biti barem malo smanjen u odnosu na broj odgovora o ovoj i dalje nepredvidljivoj bolesti. — ⊗
