Predsednica Sindikata nauke dr Đurđica Jovović o odavno najavljenim reformama i nerešenom statusu istraživača u Srbiji: „Vrte nas u krug, mi se nijedan milimetar nismo pomerili.“
Iako je „novi“ Zakon o naučnim istraživanjima stupio na snagu sada već davnog jula 2019. godine, institucionalno finansiranje nauke još čeka neka bolja vremena. U međuvremenu, gotovo 60 posto istraživača trpi nepravdu jer reevaluacija njihovih primanja nije rađena još od 2010. godine.
Sada je i potvrđeno da će Uredba o raspodeli novčanih sredstava koja je prepisala stanje iz 2019. u 2020. godinu, a zatim i u 2021. godinu, važiti i 2022. godine, ali mali su izgledi da će bilo šta da se promeni i nakon nje, naročito ako imamo u vidu da ni za ostatak zaposlenih u javnom sektoru neće početi da se primenjuje novi sistem plata pre 2025.
Dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, već mesecima upozorava da će novi izbori dodatno prolongirati agoniju istraživača koji i dalje primaju plate po kategorijama i apeluje na nadležna ministarstva da ubrzaju usvajanje podzakonskih akata na kojima Radna grupa za izradu Pravilnika o institucionalnom finansiranju već dugo radi, ali kako kaže, sve ostaje isto.
„Ne možemo da pređemo na institucionalno finansiranje dok ne budu usvojeni sva prateća dokumenta“, objašnjava dr Jovović za Odiseju. „Reč je između ostalog o katalogu zanimanja za naučna i stručna zvanja, koji kratko zovemo katalog radnih mesta u nauci, a koji je Radna grupa pre više od godinu dana završila i poslala Ministarstvu nauke. Međutim, oni su taj predlog uputili Ministarstvu za državnu upravu i mi ne znamo šta se dalje sa tim dešava“.
Predsednica Sindikata nauke objašnjava da Ministarstvo za državnu upravu mora da da saglasnost za taj katalog, nakon čega dokument usvaja Vlada i pravi se izmena i dopuna postojeće Uredbe o katalogu zanimanja u javnim službama. To se, međutim, još nije desilo, iako je ukidanje kategorija jedan od preduslova za prelazak na institucionalno finansiranje.
Nijedan novi akt nije donet u poslednjih godinu dana. Donete su neke stvari koje su za sam način našeg finansiranja nebitne
Dodatni problem je to što je za ukidanje dosadašnjih kategorija i prevođenje svih naučnih zvanja u A1 kategoriju, a istraživačkih u A4 kategoriju zahteva dodatnih tri milijarde dinara iz budžeta.
„Radna grupa, čiji sam i ja član, sastavila je predlog koeficijenata i dokument je upućen državnom sekretaru u Ministarstvu finansija. Ja verovatno ne bih ni znala sudbinu tog dokumenta, da nisam jednom prilikom imala sastanak sa državnim sekretarom na temu dodataka na zaradu i pitala ga usput za taj dokument. Mene je strašno pogodio njegov odgovor da oni uopšte nisu nadležni za koeficijente, da dodatnih para u budžetu nema i da se obratimo Ministarstvu za državnu upravu sa kojima ćemo usaglasiti koeficijente po zvanjima“, kaže dr Jovović.
Nakon što je odmah potom obavestila Ministarstvo nauke o informaciji koju je dobila od sekretara, dobila je odgovor da oni to već znaju, ali da Ministarstvo za državnu upravu ne može da da saglasnost za koeficijente, dok se sa tim ne saglasi Ministarstvo finansija.
„Znači, vrte nas u krug. Mi se nijedan milimetar nismo pomerili. Nijedan novi akt nije donet u poslednjih godinu dana. Donete su neke stvari koje su za sam način našeg finansiranja nebitne. Ja ne kažem da ništa nije rađeno, ali nije postignuto ništa u onoj oblasti za koju se mi zalažemo mnogo godina“, ističe dr Jovović.
Kada su u novembru predstavnici sindikata obrazovanja, kulture, uprave i nauke održali proteste ispred zgrade Vlade, a dr Jovović za medije izjavila da „nema socijalnog dijaloga i da vlasti ne podstiče naučnike da ostanu u zemlji“, Ministarstvo nauke je demantovalo njene tvrdnje i objavilo saopštenje u kom je se ističe da su u razvoj infrastrukture uložena tri puta veća sredstva, a da su primanja naučnika veća za 35 odsto.
„Sve je to divno. Nisam ja protiv da se ulaže u infrastrukturu, daleko od toga. Ali ko će da radi u tim zgradama? Na koji način ćete zadržati istraživače?“, pita dr Jovović. „Dobro je kada imate para da uložite u infrastrukturu, ali obezbedite pristojan život naučnim radnicima, ako hoćete da oni nešto znače za ovu Srbiju“.
Dr Jovović smatra da istraživača koji nemaju koeficijente nema dovoljno, da bi bilo kome iz vlasti bilo u interesu da reši njihov problem.
„Računajući samo one istraživače koji su na dan 31. 12. 2019. finansirali iz budžeta za nauku, ima nas oko 12 hiljada. Oko tri hiljade ljudi je iz instituta, a istraživača sa naučnim istraživačkim zvanjima sa fakulteta ima oko 1500, a tu su i naše kolege sa fakulteta kojima je deo primanja iz budžeta za nauku dodatak na njihovu zaradu, odnosno honorar za rad na projektima. Istraživača ukupno ima oko 12 hiljada, ali od toga koeficijente i institucionalno finansiranje nema oko pet hiljada“, objašnjava sagovornica Odiseje.
Mi nismo nigde – ni u direktnim ni u indirektnim korisnicima budžeta. I onda idemo i molimo, ali nema nas nigde
Ona ističe da se zbog nerešenog statusa naučnih radnika u Srbiji stvara „ružna slika“ o njima u javnosti, jer se stiče utisak da oni samo zahtevaju veće plate što, kako kaže, nije istina.
„Mi se borimo za naš status, za naše mesto u državi koje se, nažalost, projektuje prvo kroz zakonsko uređenje i kroz platu. Mi nismo nigde – ni u direktnim ni u indirektnim korisnicima budžeta. I onda idemo i molimo, ali nema nas nigde“, kaže dr Jovović.
Sindikat nauke će u februaru da obeleži 20 godina postojajnja, a dva meseca kasnije dočekaće nove izbore. U najboljem slučaju, nove garniture funkcionera sešće u fotelje ministarstava u septembru, ali dr Jovović smatra da tada niko neće imati vremena da se bavi istraživačima i njihovim platama.
„Znači, ovaj akt nastaviće da se primenjuje i u 2023. I pored toga što smo mi kao radna grupa sve pripremili, ostaje još mnogo posla: da se za sva ta dokumenta dobije saglasnost, da se obezbedi novac u budžetu, da počne primena i kad se sve to završi, onda sledi usklađivanje sa Zakonom o platama, čija se primena odlaže iz godine u godinu. Znači, čak i u idealnim okolnostima, da se na putu ne pojave nove prepreke i ne raspišu novi izbori, sa institucionalnim finansiranjem ne može se početi pre 2025. godine“, smatra predsednica Sindikata nauke.
U međuvremenu, radna grupa trenutno radi na programu koji će dati kriterijume za ocenu rada instituta, koji je takođe neophodan za prelazak na institucionalno finansiranje. Neizvesno je, međutim, da li će Ministarstvo stići da usvoji taj dokument dok je postojeća garnitura na vlasti.
Takođe, Sindikat pokušava da prevaziđe problem nedostatka sredstava u budžetu, učeći od kolega iz regiona. Naime, u Hrvatskoj je nakon jednog velikog štrajka naučnih radnika 2019. tamošnji sindikat postigao dogovor sa Vladom da im se sukcesivno na šest meseci povećavaju zarade dok dođu do zahtevanog procenta.
„Ja sam došla na ideju da i mi napravimo jedan takav sporazum sa Vladom. Ako nemaju odjednom tri milijarde, da nam na šest meseci obezbede dodatno po jednu miliijardu u budžetu i da na taj način rešimo naš problem. Predočila sam to predstavnicima Ministarstva i naišla sam na odobravanje, ali je ovo vlada koja odlazi“, kaže dr Jovović.
„Oni možda mogu da mi obećaju nešto za narednih šest meseci dok su tu, ali ja nisam sigurna da će to što oni potpišu prihvatiti i sledeća Vlada. U svakom slučaju, maksimalno ću se potruditi da razradimo celu tu priču, pa da startujemo sa sledećom, čim bude formirana“. — ⊗
