Close
Rover po imenu Rozalind Frenklin

Rover po imenu Rozalind Frenklin

Rover koji će na Marsu tražiti znake života nazvan je po hemičarki Rozalind Frenklin, čiji je rad doprineo otkriću strukture DNK

Piše: Jovana Nikolić

R
over koji bi sledeće godine trebalo da bude lansiran u okviru misije ExoMars zvanično je sedmog februara dobio ime Rozalind Frenklin. Misija predstavlja saradnju Evropske svemirske agenicije i Roskosmosa, a počela je 2016. godine kada su lansirani orbiter i lender Skjapareli koji se srušio na površinu Marsa i prestao da radi. Sada je u planu da se 2020. godine pošalje nov lender, koji će na planetu spustiti i nedavno imenovani rover.

Za ime je bila zadužena Velika Britanija u kojoj se rover pravi i koja je u njegovu izradu uložila najviše novca, a preko otovorenog poziva svi građani država članica Evropske svemirske agencije mogli su da pošalju svoje predloge. Stiglo ih je bilo skoro 36.000. Rover je dobio ime po hemičarki Rozalind Frenklin, jednoj od zaslužnih ljudi za otkriće strukture DNK.

Nekoliko godina Frenklin je radila kao rendgenski kristalograf na Kings koledžu u Londonu, a fotografije koje je tamo napravila bile su ključne za otkrivanje spiralne strukture DNK. Njen kolega iz laboratorije, Moris Vilkins, zajedno je sa Džejmsom Votsonom i Frensisom Krikom za ovo otkriće, koje se danas smatra jednim od najvažnijh u istoriji nauke, dobio 1962. godine Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.

Kako se ovo priznanje ne dodeljuje posthumno, Rozalind Frenklin, koja je bila preminula četiri godine ranije, ostala je bez njega. Međutim, sumnja se da ne bilo drugačije ni da je bila živa, jer se u zapisima njenih savremenika i kolega, kao što je to bio Džejms Votson, lako mogu uočiti seksizam i potcenjivanje njenog rada. Slična iskustva imala je tokom čitave svoje naučne karijere, koju je prekinuo rak od kojeg je preminula u 38. godini života.

Sama Rozalind Frenklin nije sebe nazivala feministkinjom, niti bi je, po svemu sudeći, njoj bliski ljudi tako opisali. Bila je jednostavno zaljubljena u nauku i danonoćno posvećena svom radu. Međutim, danas je postala simbol borbe protiv seksizma i smatra se jednim od najpotcenjenijih naučnika dvadesetog veka. Upravo to je jedan od razloga zašto će rover misije koja ima za cilj potragu za tragovima prošlog ili sadašnjeg života na Marsu, ponovo vratiti pažnju na hemičarku koja je težila otkrivanju tajni života na Zemlji.

Nakon rada na Kings koledžu, Rozalind Frenklin je na londonskom Univerzitetu Birkbek bila jedan od pionira otkrivanja molekularne strukture virusa. Njen kolega iz tima Aron Klug nastavio je ova istraživanja, i sam je za njih 1982. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju.

Rad Rozalind Frenklin, njena posvećenost i nepravde na koje je nailazila, prikazani su i u predstavi Fotografija 51, koja se igra u Ustanovi kulture Vuk Karadžić. Predstava po tekstu En Zigler, a u režiji Tare Manić u Beogradu je postavljena 2017. godine, dve godine nakon što je prvi put odigrana u Londonu.

Close