Ovogodišnja Lejden lista univerziteta prvi put je uključila rodnu ravnopravnost kao metriku, po kojoj su se univerziteti u Beogradu i Novom Sadu našli među prvih deset u svetu
Nedavno objavljena tzv. Lejden lista za 2019. godinu, koja meri istraživačke uspehe svetskih univerziteta, prvi put je u svoje metrike uključila i rodnu ravnopravnost univerzitetskih istraživanja. Metodologija holandskog Univerziteta u Lejdenu, po kojem lista nosi ime, bila je relativno jednostavna – merili su broj ženskih imena u potpisnicima univerzitetskih naučnih radova. Vodeći svetski univerziteti su se po ovoj metrici našli na začelju kolone, a u prvih deset mogu se pročitati nazivi dva univerziteta iz Srbije.
Naime, Univerzitet u Beogradu je na trećem mestu u svetu sa 53,5 odsto naučnica u odnosu na ukupan broj autora naučnih radova, a Univerzitet u Novom Sadu na šestom sa 51,1 odsto.
Pored njih, u prvih deset nalaze se po tri univerziteta iz Poljske i Brazila, a po jedan iz Argentine i Portugalije. Sveukupno, samo 15 od 963 merena svetska univerziteta prešlo je granicu od 50 odsto, dok u svim ostalim univerzitetima većinu autora naučnih radova čine muškarci. Globalno gledano, kako je preneo časopis Nature, u rodnoj ravnopravnosti u univerzitetskoj nauci po tom osnovu prednjači Istočna Evropa, dok se Zapadna nalazi blizu začelja.
U svetlu već dugogodišnjih rasprava o naučnoj bibliometriji, hiperprodukciji naučnih radova, fantomskim časopisima i istraživačkom autorstvu kada su u pitanju veliki naučni projekti, ovakve brojke uvek treba uzeti sa dozom rezerve. Međutim, Lejden lista dobrim delom potvrđuje druga, već postojeća istraživanja učešća žena u naučnoistraživačkom radu.
Primera radi, Eurostat je za 2017. godinu (statistički izveštaji ovih veličina uvek kasne) objavio isključivo ukupne brojke istraživača, nerazvrstane po polu. Mnoge evropske zemlje nisu dostavile podatke u vezi sa polom, a one koje jesu, kao što su Češka i Danska, nisu pokazale brojke za pohvalu: Danska ima 35,5 odsto naučnica, a Češka samo 23,1 odsto. Nedostatak novih podataka za tradicionalno loše kotirane države kao što su Nemačka, Austrija, Holandija, Švajcarska, Finska i Mađarska ne uliva poverenje da je tamošnje stanje značajno bolje.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je broj naučnica, što na institutima što na fakultetima, negde oko 50 odsto, a kad je reč o učešću žena prednjače instituti. Po poslednjim dostupnim podacima iz EU, bolje od Srbije kotiraju se jedino Letonija i Litvanija, a blizu polovine istraživača čine žene i u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. — ⊗
