Close
Šta se zapravo dogodilo sa Covid-19 brojkama?

Šta se zapravo dogodilo sa Covid-19 brojkama?

COVID-19 / Nije najvažnije to što je Ministarstvo 4000 ljudi označilo kao izlečeno, jer to, uostalom, i nije bila brojka „zaraženih“. Najvažnije, i najporaznije, je to što je državni vrh započeo otvorenu prevaru sa brojem tzv. aktivnih slučajeva

 

Piše Nikola Zdravković

 

Članak je originalno objavljen na portalu Peščanik, 11/06/2020

S
ada žanjemo ono što su sejali.

Naime, od februara naovamo smo, umesto odgovornosti usled smrtonosne epidemije, bili svedoci paradi glumatanja, vike i plakanja u režiji aktuelne vlasti; bili smo bombardovani besmislicama i dezinformacijama, ali sa druge strane i promašenim kritikama i lenjim teorijama zavere – ukratko, zatrovani, onako kolektivno, kao javnost. Zatrovani u tolikoj meri da, kada se 6. juna dogodila ozbiljna promena u zvaničnom izveštavanju o epidemiji Covid-19, promena koja je bila zaslužila oštru kritiku, izgleda da niko, a ponajmanje mediji, nije razumeo šta se u stvari dogodilo.

Preneli su: Ministarstvo zdravlja i „Batut“ su preko noći „obrisali“ oko 4000 zaraženih ljudi i zaveli ih kao „izlečene“. U pitanju je bila ona možda i najgora vrsta dezinformacije: vrlo bliska istini, na tragu i sa srcem na pravom mestu, ali jedan suštinski pogrešan medijski iskaz, pristekao iz nerazumevanja, jer u pitanju nisu bili nikakvi „zaraženi“, a još manje bolesnici, dok je u međuvremenu jedna druga promena, sprovedena istog dana – stvaranje nebulozne i prevarantske kategorije „aktivnih slučajeva“ – potpuno zaboravljena u izveštavanju. Ali krenimo redom.

Brojka od 4000 nikada nije bila „brojka“, već diskrepancija: u zvaničnom izveštavanju o epidemiji, u pitanju je bila razlika između ukupnog broja pozitivnih testova (od marta naovamo) i zbira broja trenutno hospitalizovanih pacijenata, izlečenih i umrlih.

Naime, mada su svi zvanični podaci Ministarstva i „Batuta“ bili podaci „sa terena“, ti tereni su vrlo različiti: broj testova i ukupan broj zaraženih daju laboratorije, dok su brojevi hospitalizovanih, izlečenih i umrlih klinički podaci iz bolnica širom zemlje. Sa jedne strane je ukupan broj pozitivnih testova, a sa druge realne, svakodnevne bolničke situacije: dijagnoze i posmatranja, kućne izolacije, višestruke promene direktiva i uputstava, bolnički transferi, prijavljivanja i odjavljivanja, različite lokalne evidencije i kapaciteti, greške i ispravke.

Ovakva diskrepancija je, drugim rečima, sasvim prirodna pojava, i ako to pomaže razumevanju ovih okolnosti, retko koja zemlja sveta je uspela da detaljno isprati celokupnu svoju pozitivno testiranu populaciju. U Srbiji, gde se sa epidemijom bori katastrofa koju valjda samo iz navike još uvek zovemo „zdravstvenim sistemom“, ta razlika jeste bila posebno velika: više od trećine ukupnog broja zaraženih nije bilo zavedeno u zvaničnim izveštajima. Ali je sasvim smisleno pretpostaviti da veliki procenat tih ljudi prosto više nije zaražen; uostalom, najveći broj zaraza bio je još u aprilu, na vrhuncu epidemije.

Jedno vreme je sistem funkcionisao tako, krnje: postoji diskrepancija, ali šta da se radi. Broj aktuelno zaraženih verovatno ni u jednom trenutku nije bio poznat, ali Ministarstvo i „Batut“ makar nisu lagali: ni u jednom dnevnom izveštaju pre 6. juna takva stavka nije ni bila navedena. Međutim, stvari su morale kad-tad stići na naplatu – razlika u brojkama postala je prevelika, a pojavio se i politički pritisak da se trenutno stanje epidemije „izmeri“.

Ono što su nadležni uradili, da se razumemo, jeste bilo sumanuto: jednim, kako je rekao Zoran Radovanović, potezom pera, „prebacili“ su celokupnu diskrepanciju u broj izlečenih, pa je zvaničan broj izlečenih 6. juna skočio sa 6931 na 11.056.

 

Koliki god bio pravi broj aktuelno zaraženih, Ministarstvo zdravlja jako dobro zna da je on veći od brojke samo onih na bolničkom lečenju

 

N
ije, doduše, jasno šta je moglo da se uradi, jer u katastrofi koju iz navike zovemo „zdravstveni sistem“ sigurno nema kapaciteta za preko potrebno terensko ispitivanje i ažuriranje baza, a verovatno je bilo nemoguće i ponuditi ikakvu realnu procenu „aktivno zaraženih“ na osnovu postojećih podataka. Koliko god brojke od 6. juna bile lažne, one makar imaju nekakvo opravdanje: razumno je bilo pretpostaviti da je veliki broj pozitivnih, a nezabeleženih, danas „izlečen“.

Ali tu se priča, nažalost, ne završava. Ovaj nezgodan postupak – donekle opravdan, ali obmanjujuć, ali pogrešno medijski prenet – omogućio je jednu novu, potencijalno goru i opasniju akrobaciju sa brojkama. Naime, Ministarstvo zdravlja je zatim u svojim izveštajima odlučilo da sprovede jednu otvorenu prevaru: hospitalizovane su 6. juna prosto počeli da zovu „aktivnim slučajevima“.

Petog juna, javlja Ministarstvo, bilo je 390 hospitalizovanih pacijenata; 6. juna bilo je ukupno 437 aktivnih slučajeva: koliki god bio pravi broj aktuelno zaraženih, Ministarstvo zdravlja jako dobro zna da je on veći od brojke samo onih na bolničkom lečenju.

Jedno je kapitulacija zbog ograničenih kapaciteta, i pred političkim pritiskom; drugo je otvoreno dezinformisanje javnosti dok traje epidemija smrtonosne bolesti. Uostalom, pojedine lokalne institucije, kao što je Gradski zavod za javno zdravlje u Leskovcu, ovu promenu izgleda nisu ni primetile, i uredno, prenoseći podatke Ministarstva, i dalje prijavljuju navodne aktivne slučajeve kao broj hospitalizovanih pacijenata.

U međuvremenu, dnevni izveštaji Ministarstva, koji nikada nisu ni bili dovoljno detaljni, sada navode samo dnevna testiranja i „aktivne slučajeve“. Sa tako navodno malim brojem zaraženih, kampanja za završetak epidemije uveliko je u toku, i trajaće najmanje do izbora; najavljuje se nekakav kraj epidemije u julu iako je, počev od 3. juna, dnevni broj novih zaraza naglo skočio (ovih dana je konzistentno između 60 i 80 pozitivnih testova dnevno, u odnosu na ranijih dvadesetak).

U državnom vrhu se, drugim rečima, trenutno gradi nova kula od karata. Epidemija nikako nije prošla, i ovim tempom ne pokazuje da će uopšte proći; međutim, izveštavanje, pa i reakcije bilo kojih opozicionih činilaca, moraju biti bolje i preciznije, jer situacija u kojoj se ovakve manipulacije propuštaju kroz prste odgovara samo onima koji, umesto da se bave politikom, uporno slažu karte jedne na druge, pokušavajući da nam prodaju priču o svom uspehu i nekakvom zamišljenom vremenu „post-korone“ u Srbiji.

Close