Close
Svi moji rođaci

Svi moji rođaci

POGLED / U svetlu prošlonedeljnog otkrića nove vrste roda Homo, jedna dopunjena, ali uvek nedovršena slika naše proširene familije

Piše Nikola Zdravković

Sve fotografije preuzete su sa sajta Wikimedia

 

Prva grupa
N
ekada je sve delovalo jednostavno: rod Homo je od ranijih autralopiteka i drugih predaka razdvajala upotreba alata. Međutim, skorašnja otkrića kažu da tako decidnog kognitivnog skoka nije bilo, a asutralopiteci su takođe koristili rudimentarno oruđe, sigurno stotinama hiljada godina pre najstarijih otkrivenih primeraka roda Homo. Kao i uvek, evolucija je razuđena i nedovršena, i odbija da se uklopi u klasifikacije.

Ipak, negde se mora povući crta: prvi pripadnik roda Homo je Homo habilis.

 

Homo habilis

Otkriće: Luis i Meri Liki, klanac Olduvai u Tanzaniji, 1960.
Osobine: Iznenadili biste se izgledom vrste koju opisuju kao „najstarijeg čoveka“. Habilis se od svojih srodnika odvojio posebnom kulturom (u arheološkom smislu, načinom obrade alata) i raznolikijom dijetom. Nikada nije napustio afrički kontinent.

 

 

 

Homo erectus

Otkriće: Ožen Diboa, ostrvo Java, 1892 / Kolin Grouvs i Vracislav Mazak, jezero Turkana u Keniji, 1975
Osobine: Ako je kod habilisa ostalo nejasno da li je u pitanju pripadnik roda Homo ili ipak ne, erectus je sasvim sigurno drugačiji rod od svojih izumrlih predaka. „Uspravni čovek“ bio je prvi veliki putnik, i njegovi fosili pronađeni su, pored Afrike, u jugoistočnoj Aziji i u iskopinama u Gruziji. Nepoznato je kada se njegovo doba završava – po svemu sudeći, sve kasnije vrste su, na različitim mestima i na različite načine, njegovi potomci.

Takođe: Homo ergaster (nekada je ergaster označavao afričke, a erectus azijske fosile, ali se danas smatra da pripadaju istoj vrsti)

 

Druga grupa
P
o ovoj vrlo paušalnoj podeli, ovde spadaju vrste nastale u poslednjih milion godina. Ali ima to i nekog smisla: iz ovog ili onog razloga, posle duge relativne stabilnosti u morfologiji „uspravnih ljudi“, u jednom kratkom evolutivnom periodu nastao je veliki broj novopridošlica. Prvi je, po svemu sudeći, bio čovek iz Hajdelberga.

 

Homo heidelbergensis

Otkriće: Oto Šotenzak, Mauer u blizini Hajdelberga, Nemačka, 1907
Osobine: U zavisnosti od perpspektive, heidelbergensis je ili svačiji predak ili čovek zarobljen u limbu: sa jedne strane, njegovi primerci bili su prvi ljudi čija je veličina mozga bila bliska našoj, a sa druge, i dalje su posedovali odlike svojih prethodnika koje će kasnije biti zauvek izgubljene. To je kletva otkrića svake „karike koja nedostaje“: jednom kada je otkrijemo, ne znamo gde da je smestimo.

Takođe: Homo rhodesiensis (slično kao i kod vrste erectus, rhodesiensis je dugo označavao afričke fosile iz sličnog perioda, koji se danas klasifikuju kao ista vrsta)

 

Homo neanderthalensis

Otkriće: Filip-Šarl Šmerling, pećine Šmerling u Belgiji, 1829 / Johan Karl Fulrot i Herman Šafhauzen, dolina reke Neander u Nemačkoj, 1856
Osobine: Nekada se smatralo da je Neandertalac bio veliki suparnik ranih Evropljana tokom glacijacije, kada je veliki deo kontinenta bio pod ledom, ali je ta slika u međuvremenu postala složenija i suptilnija. Neandertalci nikada nisu izumrli: oni žive u svakome ko vuče korene iz ovog dela sveta, što je tajna čije je rasvetljavanje čekalo savremene analize DNK.

 

 

Homo denisova

Otkriće: Mihael Šunkov, pećina Denisova u Sibiru, 2008
Osobine: Od svih vrsta na našem spisku, o Denisovljanima se verovatno pisalo najviše s obzirom na broj otkrivenih fosila: u jednoj pećini u Sibiru isprva su bili otkriveni samo deo jednog prsta i tri kutnjaka. Međutim, analize DNK (zbog kojih je prst nažalost bio uništen) pokazale su da, kao što su se rani Evropljani mešali sa Neandertalcima, tako mnogi današnji narodi Azije nose DNK starih Denisovljana.

 

Treća grupa
P
ošto smo se već složili da je ova podela po grupama daleko proizvoljnija od ionako uzaludnih naučnih pokušaja da se velika populacija praljudi uklopi u jasno definisane kategorije, verovatno nije problem grupisati one vrste koje bismo, po svemu sudeći, pre nazvali izumrlim rođacima nego precima. Najstariji među njima je Homo naledi.

 

Homo naledi

Otkriće: „Podzemni astronauti“, grupa od šest paleoantropološkinja (Hana Moris, Marina Eliot, Beka Pejšoto, Alija Gurtov, Lindzi Ivs i Elen Fojerigel), pećina Dinaledi u Južnoj Africi, 2013
Osobine: Prva od pikantnijih vrsta na ovom spisku, Homo naledi je otkriven u nepristupačnoj pećini u kojoj je petnaestak pripadnika ove malo poznate vrste umrlo – ili, čak, bilo sahranjeno. O njima se ne zna gotovo ništa, osim što anatomski podsećaju na ranije vrste, a potiču iz vremena kada su Afrikom već hodali najraniji Sapijensi. Sve ostalo je, za sada, misterija.

 

Homo floresiensis

Otkriće: Grupa australijskih i indonežanskih istraživača, pećina Liang Bua na ostrvu Flores u Indoneziji, 2004
Osobine: Popularno nazvani „hobiti“, endemski pripadnici vrste Floresijensis bili su izrazito malog rasta. Početna pretpostavka da su na Floresu živeli zajedno sa prvim Sapijensima u međuvremenu je dovedena u pitanje, pa ostaje samo spekulacija: ili su se ljudi i „hobiti“ zamalo zaobišli, ili se na ostrvu Flores pre 50 hiljada godina dogodio susret čiju prirodu danas ne možemo ni da zamislimo.

 

Homo luzonensis

Otkriće: Arman Salvador Mihares, pećina Kalao na ostrvu Luzon na Filipinima, 2007 / Grupa istraživača, 2019
Osobine: Najnovija pridošlica, „čovek iz Luzona“ je početkom aprila bombastično u medijima opisan kao nova vrsta roda Homo. Dosadašnja istraživanja ukazuju da on to zaista jeste, a priroda evolucije kaže da, ako tražimo nove vrste populacije koja voli da putuje, verovatno bismo ih najpre našli na izolovanim lokacijama kao što su ostrva. Međutim, treba imati u vidu činjenicu da su naučna otkrića manje obaveštenja o saznanju, a više pozivi na dijalog. Kategorizacija Luzonensisa tek treba da se potvrdi (ili opovrgne). Posebno su neobične karakteristike ovih misterioznih rođaka: bili su malog rasta i naizgled donekle adaptirani na život na drveću, suprotno promenama koje su u poslednjih par miliona godina proživeli gotovo svi drugi pripadnici našeg roda. U svakom slučaju, prerano je za bilo kakve odgovore, a u arheologiji najčešće nema potrebe za žurbom.

 

Homo sapiens

Otkriće: Karl fon Line u trenutku introspekcije, Upsala, Švedska, 1758
Osobine: Za razliku od većine ostalih pripadnika porodice Homo, Sapijens nije dobio ime po mestu gde je otkriven, već je bio pretenciozno nazvan „pametan čovek“, verovatno usled kompleksa više vrednosti, a ime se zadržalo i do današnjih dana. Iz ugla ostatka planete, ova naizgled bezazlena vrsta pre bi mogla bila poznata kao „veliki uništitelj“. Jedini je član roda Homo koji je još uvek živ.

Close