Po podacima o mortalitetu: period od ukidanja mera u maju 2020. do kraja novembra ubedljivo je najsmrtonosniji u poslednjoj deceniji. Zvanične brojke ne pokazuju razmeru katastrofe
Ovaj članak je prvobitno objavljen na portalu Peščanik
Brojke nam više, izgleda, nisu toliko ni potrebne. Koliko ljudi je zaraženo? Mnogo. Koliko umrlo? Opet mnogo. U tom svakodnevnom brojanju često ponestane perspektive, pa evo malo uvida: po zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja, tokom novembra je u Srbiji od Kovida 19 umro gotovo isti broj ljudi kao tokom celokupnog prethodnog perioda epidemije, od marta do oktobra. Obe brojke su nešto preko 800. A kako za sada napreduje decembar, izgleda da će i on ponoviti taj novembarski „podvig“ – zaključno sa 26. decembrom, u toku ovog meseca je u Srbiji već umrlo 1379 ljudi. Samo od korone.
Ali kao što je to bio slučaj već nebrojano puta do sada, ove zvanične brojke Ministarstva zdravlja nude nam samo delimičnu sliku – ili možda ipak pogrešnu, da ne kažemo lažnu. Ispod statističke haube krije se svašta.
Već je bilo reči o tome kako mesečne brojke mortaliteta u Srbiji pokazuju da je, po svemu sudeći, veliki broj žrtava Kovida 19 ostao nezabeležen u zvaničnoj statistici. Sama po sebi, ova informacija ne govori mnogo – taj „višak smrtnosti“ zabeležile su sve zemlje koje su dozvolile da se koronavirus slobodno i nevidljivo širi među stanovništvom, i da odnosi živote sasvim van vidokruga zdravstvenog sistema.
Ono što je za Srbiju specifično je nedostatak volje: Republički zavod za statistiku beleži višak smrtnosti u redovnim izveštajima, ali niko živ od odgovornih ljudi to ne uzima u obzir, nikakve procene se ne prave, korekcije, istraživanja, pa ni izjave se ne izjavljuju, mediji ne znaju ni da pitaju o čemu se radi, pa cela stvar prolazi i ostaje u tim mesečnim biltenima – ionako svi znamo da zvanične brojke nisu dobre, sve je ionako tragedija, usud, katastrofa, svi već sve znamo, zar ne?
Odgovor je da ne znamo. Upravo je problem, zapravo, u tome što ne znamo gotovo ništa, pa ni odgovor na to najobičnije pitanje: koliko je, makar otprilike, ljudi umrlo od Kovida 19 u Srbiji? Ko se, uostalom, tim pitanjem bavi?
Tamo gde je zvanična statistika zabeležila nešto više od 800 smrtnih slučajeva od virusa, Zavod je video rast smrtnosti koji je za gotovo 2500 veći od desetogodišnjeg proseka
U Republičkom zavodu za statistiku zadovoljni su, izgleda, ispraznim mesečnim saopštenjima, pa tako ono poslednje, objavljeno 25. decembra, kaže sledeće:
„Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar-novembar 2020. godine iznosio je 97.633 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 92.160 beleži se rast od 5473 ili za 5,9%.“
Pitanje glasi: osim onih koji se profesionalno bave populacionom statistikom, i onih zaluđenih „odumiranjem nacije“, koga to u ovoj pandemijskoj godini briga kakve su ukupne brojke umrlih od januara do danas? Ono što državu i njene stanovnike treba da zanima je kakve su te brojke u konkretnim periodima: u aprilu i maju, kada su na smrtnost uticale oštre mere zaštite od epidemije, i od juna naovamo, to jest od kada bi trebalo da vidimo posledice njihovog naglog i neopreznog ukidanja.
U novembru 2020. godine je u Srbiji, kaže RZS, umrlo 10.835 ljudi. Tamo gde je zvanična statistika Kovida 19 zabeležila nešto više od 800 smrtnih slučajeva od virusa, Zavod je video rast smrtnosti koji je za gotovo 2500 veći od desetogodišnjeg proseka (taj podatak, inače, ne nude sami, pa se moralo brojati ručno). Novembar 2020. je time pretekao jul iste godine i postao novi rekorder kada je u pitanju višak smrtnosti. U pitanju je najveće odskakanje od proseka koje je zabeleženo u poslednjoj deceniji.
To je prva važna informacija koju treba zapamtiti.
I da, za one koji su i dalje skeptični, razlog tome je Kovid 19. Naravno, možemo da govorimo i o tome da je neki broj ljudi izgubio život zato što zdravstveni sistem, sada preopterećen epidemijom, nije mogao da im pruži adekvatnu negu. Ali to sada nije ključna tema, i to iz dva razloga: pod jedan, zbog toga što bi broj smrti npr. usled sezonskih zaraznih bolesti trebalo biti manji, a ne veći, jer nezanemarljiv broj ljudi više pazi, nosi maske, izbegava zatvorene prostorije itd. i pod dva, zbog toga što su te smrti, koje potencijalno nije izazvao Kovid ali ih jeste posredno uzrokovao, svejedno odgovornost onih koji su mogli na vreme zaustaviti zarazu, a sa njom i preopterećenje zdravstvenog sistema. A nisu to uradili.
Jun, jul, avgust, septembar i novembar – beležili su najveće mesečne brojke umrlih u poslednjoj deceniji
U nedostatku zvaničnih izveštaja na ovu temu, evo nekih relevantnih podataka. U toku aprila i maja, kada možemo da pretpostavimo da su oštre mere zaštite od Kovida 19 uticale na smrtnost, odstupanja od mesečnih proseka mortaliteta bila su u rangu tzv. standardne devijacije. To znači: mortalitet je tih meseci bio u granicama normale. Onda je, počev od juna, kada se ukidanje mera počelo odražavati na smrtnost – krenuo nagli, vidni, i zanemareni rast.
Druga važna informacija koju treba zapamtiti je sledeća: sa izuzetkom oktobra, koji se iz nepoznatih razloga po mortalitetu nalazi ispod desetogodišnjeg proseka, svi ostali meseci – jun, jul, avgust, septembar i novembar – beležili su najveće mesečne brojke umrlih u poslednjoj deceniji. Posebno kada su u pitanju jul i novembar, ti porasti su daleko iznad vrednosti očekivanih oscilacija: statistički gledano, za njih mora postojati konkretan uzrok, što je u ovom slučaju bezrezervno, decidno Kovid 19.
Kada se sve sabere i oduzme, tokom aprila i maja smo, iako usred epidemije, imali relativno nepromenjenu smrtnost u odnosu na ranije godine. Počev od juna, i to je treća važna informacija koju treba zapamtiti, broj umrlih je u odnosu na desetogodišnji prosek porastao za oko 6000. Podsećamo, zaključno sa 1. decembrom, zvanična statistika kaže da je od Kovida 19 bilo umrlo „samo“ 1652 osobe.
Evo zbog čega su podaci koje je ponudio RZS, o brojkama od januara do danas, relativno beskorisni: rast mortaliteta je i veći nego što se čini, i sasvim je ograničen na period posle ukidanja mera zaštite od epidemije. Porast broja umrlih u tom periodu u odnosu na prosek značajno je veći od one objavljene brojke od 5,9 odsto, i iznosti preko 12 odsto.
To je, ukratko, dosadašnji bilans ove epidemije – ili makar najbliža procena koju možemo da napravimo.
Ako ništa drugo, makar su se zvanične brojke Ministarstva, koje za sada broje oko 3000 umrlih od Kovida 19, približile onome što kaže statistika o mortalitetu. Ko zna, možda uskoro sustignu realnost i ponovo postanu relevantne. Videćemo kakvu će brojku pokazati RZS 25. januara, kada budu objavljeni podaci o mortalitetu za decembar.
U međuvremenu, nastaviće da raste broj ljudi koji su umrli zbog toga što je, per svega zbog izbora i ekonomskog „rasta“, aktuelna vlast rešila da žrtvuje svoje građane. Makar nazovimo stvari pravim imenom i pobrojimo, kako možemo, one žrtvovane. — ⊗
