Close
Tri lekcije iz borbe protiv malih hidroelektrana

Tri lekcije iz borbe protiv malih hidroelektrana

Šta smo do sada naučili?

 

Piše Staša Rosić

 

O
temama zaštite životne sredine nikad se nije tako vatreno raspravljalo kao u 2019. godini. U vreme kada je Greta Tunberg oštrim kritikama svetske politike polarizovala javnost, i kada su se mediji podjednako često bavili protestima za odgovorniji odnos prema prirodi kao i političkim, pod „zelenu“ lupu dospeo je i Balkan, koji se u ovom periodu suočava sa jednim specifičnim problemom.

Izgradnja malih hidroelektrana derivacionog tipa (MHE) u Srbiji, ali i u svim ostalim zemljama Jugoistočne Evrope, konačno je pomerila fokus sa dnevnopolitičkih tema na dalekosežnije pitanje očuvanja životne sredine, za koje stanovništvo ovih turbulentnih prostora inače nema mnogo sluha.

Da se stvari menjaju, dokaz su uporna nastojanja kako stručne tako i opšte javnosti da se zaštite krhka prirodna dobra naših prostora. U svetlu toga, iskristalisale su se tri lekcije koje bi naše društvo moglo da ponese u budućnost.

 


1. Dosta je jednostavnih rešenja

 

D
evedesetih godina, kada se u svetu uveliko radilo na istraživanju i upotrebi obnovljivih izvora energije, na ovim prostorima besneli su ratovi čije su posledice onemogućile ozbiljnije bavljenje tom temom u godinama koje su usledile.

Dok je većina razvijenih zemalja sa skromnijim energetskim potencijalom nego što je to slučaj sa Srbijom uveliko odustala od izgradnje malih hidroelektrana derivacionog tipa zbog objektivne štete koju ostavljaju na okruženje i posvetila se „zelenijim“ izvorima, poput energije vetra i sunca, kod nas su investitori uvođenjem takozvanih feed-in tarifa za alternativne izvore energije dobili vetar u leđa da reke smeste u cevi, i to direktno iz fondova Evropske unije.

U Srbiji je 2018. gotovo polovina podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije išla malim hidroelektranama – nešto manje od 25 miliona evra – dok je 116 elektrana proizvelo tek 0,8 odsto ukupno proizvedene električne energije, ali po visokoj ceni.

Kako je u intervjuu za treći broj Odiseje rekao dekan Šumarskog fakulteta dr Ratko Ristić, najveći broj malih hidroelektrana derivacionog tipa za sobom ostavlja potpunu devastaciju prirode, intenziviranu eroziju, fragmentiranje toka malih vodotokova i istrebljenje biljnog i životinjskog sveta koji naseljava taj osetljivi ekosistem.

Jedna studija Univerziteta u Gracu iz 2018. godine pokazala je da će Evropa izgubiti ili dovesti na ivicu istrebljenja jednu od deset ribljih vrsta ukoliko se izgrade sve planirane male hidrelektrane na Balkanu. Jedanaest endemskih vrsta moglo bi biti potpuno zbrisano s lica Zemlje, sedam bi postalo kritično ugroženo, a broj ugroženih vrsta bi se udvostručio na 24.

Zbog lančane reakcije izgradnje MHE na Balkanu, koji je najbitnije čvorište rečnog biodiverziteta u Evropi, bilo bi potpuno istrebljeno 49 od ukupno 591 vrste slatkovodne ribe, a u najboljem slučaju bilo bi izgubljeno 50–100 odsto njihove distribucije u vodama Balkana, nalazi studija.

S druge strane, nevladina organizacija CEE Bankwatch Network je u septembru 2019. objavila studiju prema kojoj se u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji broj malih hidroelektrana, odnosno onih koje proizvode manje od 10 mW, učetvorostručio u periodu od 2009. do 2018. godine.

Prema ocenama evropskih stručnjaka koji su učestvovali u istraživanju, fid-in tarife koje promovišu zemlje Balkana u suprotnosti su sa evropskim preporukama za zaštitu životne sredine i energetiku.

„Ceo region je vrlo sporo napredovao u razvoju projekata upotrebe energije sunca i vetra“, ocenjuju stručnjaci koji potpisuju ovaj rad, „pa je 2018. čak 70 odsto sredstava za obnovljive izvore energije dobijenih iz fondova Evropske unije upotrebljeno za podsticaj izgradnje malih hidroelektrana, iako su one generisale svega 3,6 odsto ukupne električne energije.“

 


2. Imamo manje vode nego što mislimo

 

P
rema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, Srbija se svrstava među siromašnija područja Evrope kada su u pitanju vodni resursi. Jedan od indikatora za vrednovanje bogatstva ili siromaštva u vodnim resursima zemlje je raspoloživost autohtonih površinskih voda. Za Srbiju taj indikator iznosi oko 1500 metara kubnih po stanovniku godišnje i našu zemlju svrstava u vodom siromašnija područja Evrope.

Najugroženija su područja severne Bačke, Šumadije, Južnog Pomoravlja i Kosova koja na raspolaganju imaju prosečno manje od 500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, ali se čak i u ovim oblastima na malim vodotokovima grade mini hidroelektrane derivacionog tipa.

Prema mišljenju profesora Ristića, za mit o tome da je Srbija izuzetno bogata vodenim tokovima, jednim delom odgovoran je Katastar malih hidroelektrana iz 1987. prema kom postoji čak 856 potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana južno od Save i Dunava.

Međutim, taj katastar nikad nije postao zvaničan državni dokument, i nikada nije usvojen kao polazište za dalje aktivnosti, iako se brojne procedure izdavanja uslova, mišljenja, saglasnosti, lokacijskih uslova i građevinskih dozvola pozivaju na njega.

 


3. Borba protiv MHE briše granice među državama

 

P
rotesti zbog izgradnje malih hidroelektrana već dve godine održavaju se širom Balkana i ujedinjuju ljude u ideji koja daleko nadilazi dnevno politikanstvo.

U julu 2019. svoj glas protiv MHE zajednički su podigli stanovnici Srbije, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Grčke, a u pojedinim mestima protesti ne prestaju mesecima.

To je slučaj i sa prostestima protiv izgradnje male hidroelektrane u mestu Topli Do, čiji su stanovnici dočekali zimu čuvajući na smenu most preko njihove najveće dragocenosti – Toplodolske reke. Već mesecima traje njihova borba protiv investitora koja je privukla pažnju i svetskih medija. Pisalo se i o učesinicima protesta u opštini Štrpce na jugu Kosova i Metohije gde meštani Srbi i Albanci složno prkose graditeljima malih hidroelektrana na reci Lepenac.

Polazišna tačka aktivizma su uglavnom društvene mreže, pa tako na Fejsbuku možemo videti grupe posvećene odbrani Mlave, reka Kraljeva, Valjeva, Gledićkih planina, Zapadne Srbije, resavskog kraja, Knjaževca, Nišavskog okruga, Raške… Organizuju se protesti, pišu peticije, razmenjuju fotografije i najnovije informacije, a upravo zahvaljujući tome građani su mogli brzo da reaguju prilikom izbijanja požara na Staroj planini krajem oktobra 2019. godine.

Posledice nekih političkih odluka vođene kratkotrajnim materijalnim interesima mogu da imaju dalekosežne i nepopravljive posledice. Naši najvažniji prirodni resursi nisu neograničeni. Zbog načina na koji o njima govorimo i na koji ih doživljavamo, stiče se utisak da smo mnogo bogatiji nego što zapravo jesmo, što za posledicu ima neodgovorno upravljanje životnom sredinom. Jedini za sada uspešan odgovor je udružena borba.

Dugoj borbi za očuvanje reka Balkana i dalje se ne nazire kraj. Ali koliko još vremena imamo za učenje? I, što je još važnije, imamo li pravo na popravni?

 


Pre nego što odete

Ovaj članak je prvi put objavljen u štampanom izdanju časopisa Odiseja. Časopis izdaje nezavisna izdavačka kuća Horizonti iz Beograda, koja živi od podrške i interesovanja svojih čitalaca. Ukoliko već niste, svoj primerak novog broja Odiseje možete naći na kioscima i u knjižarama širom zemlje (napravili smo i mali vodič da vam pomognemo u potrazi), ali i ako jeste, najbolji način da podržite naš rad i osigurate da Odiseja ostane nezavisan, kritički medij jeste da se pretplatite na naše digitalno izdanje. To košta samo 840 dinara godišnje – a mi vam za tu investiciju garantujemo mnogo kvalitetnog i zanimljivog sadržaja.

Vodič za kupovinu časopisa

Pretplata na digitalno izdanje

Close