Close
U odbranu zabrane izlaska za stare

U odbranu zabrane izlaska za stare

COVID-19, STAV / Mada su ka njoj bile usmerene mnogobrojne kritike, zabrana izlaska za stare je, po svemu sudeći, spasila živote. O tome govori relativno mali broj umrlih u Srbiji, ali i drugi neočekivani podaci

 

Piše Nikola Zdravković

 

P
o istraživanjima koje vrši Škola politike Blavatnik Univerziteta u Oksfordu, Srbija kontinuirano od 21. marta ima najvišu moguću ocenu oštrine mera protiv novog koronavirusa – ravnih 100. Dok se protiv različitih uvedenih mera svakodnevno pišu kritike, koje ih često karakterišu kao nehumane, preoštre ili sulude, podaci kažu da su makar neke od njih i te kako imale efekta.

Naime, po poslednjim statistikama, stopa smrti od koronavirusa na 100.000 stanovnika je u Srbiji samo 1,3. Poređenja radi, u Španiji je ta brojka 38, u Italiji i Belgiji 34, u Velikoj Britaniji 17, u Švajcarskoj 16, u Holandiji 14. U SAD je, sa zarazom koja kasni za evropskom, sa mnogostruko većom populacijom, ona već preko 7. U često pominjanoj Švedskoj broj umrlih na 100.000 stanovnika je 9, a u nadaleko hvaljenoj Nemačkoj gotovo 4.

Mada ove brojke ne treba porediti bez rezerve, jer se epidemije razlikuju i po početnoj tački i po prirodi širenja i reakcija vlasti, broj umrlih u Srbiji jeste definitivno i značajno manji nego što bi to pretpostavile projekcije zasnovane na iskustvima drugih zemalja.

Sličnu vezu između oštrine mera i male stope smrtnosti beleže i Hrvatska i Slovenija, koje su takođe u Oksfordovim izveštajima dobile najveće ocene, a koje po aktuelnim podacima broje 0,6 odnosno 2,6 umrlih lica na 100.000 stanovnika. U pitanju je, naravno, „samo“ korelacija, ali izrazito indikativna.

 

Zašto ovde, gde je ukupna smrtnost mala, umiru toliko mlađi ljudi?

 

M
eđutim, stanje u Srbiji najbolje opisuje jedna sasvim drugačija brojka. Naime, poslednji put kada je Ministarstvo zdravlja objavilo prosek starosti umrlih od Covid-19, u petak, 10. aprila, ta brojka je iznosila 62,9 godina. Mada od tada nemamo tačne podatke, na osnovu dnevnih izveštaja o smrtnosti možemo pretpostaviti da se ukupan prosek starosti umrlih najverovatnije nije drastično menjao, i da je i dalje negde u blizini brojke od 65 godina.

Kao što je domaća javnost odavno zapazila, ta brojka je izrazito niska. Mada ne postoje ažurni uporedni podaci, u jednom zvaničnom saopštenju iz SAD je kao prosečna starost umrlih navedena brojka od 80 godina, dok statistike iz zemalja kao što su Italija ili Nemačka kažu da su u tim zemljama 83, odnosno čak 86 odsto umrlih od Covid-19 bili ljudi stariji od 70 godina. Slični indikativni podaci mogu se naći i za mnoge druge zemlje.

Srbija je, drugim rečima, izuzetak kada je u pitanju starost umrlih. Zašto ovde, gde je ukupna smrtnost mala, umiru toliko mlađi ljudi?

To svakako nije zato što je populacija mlađa: prosečni životni vek u Srbiji je 75 godina, a društvo broji i sasvim prosečnu vrednost od 18 odsto populacije starih, što jeste manje od vanredno stare Italije, gde je ta brojka 23 odsto, ali je u rangu Velike Britanije, Nemačke i mnogih drugih zemalja. U čemu je onda stvar?

Odgovor, po svemu sudeći, leži u verovatno najomraženijoj meri zaštite od koronavirusa: u potpunoj zabrani kretanja za sve starije od 65 godina (odnosno starije od 70 u ruralnim sredinama), kojima je jedino dozvoljeno da jednom nedeljno, od četiri sata ujutru, izađu iz kuće kako bi otišli u kupovinu. Kako kritičari ove mere često ponavljaju, u tome je Srbija unikatna u Evropi, i najstroža.

 

Sada se najavljuje ograničen izlazak za starije od 65, par puta nedeljno – ali to ne znači da je „tako moglo i odmah“

 

M
eđutim, s obzirom na katastrofalno stanje u domaćem zdravstvu, kao i na isprva tromu, a zatim paničnu i promenljivu reakciju domaće vlasti, upravo ova mera, koja jeste oštra, ali je i nedvosmislena i efikasna, najbolje objašnjava i relativno nisku stopu smrtnosti i prosečnu starost preminulih: u Srbiji, po svemu sudeći, umiru mlađi zato što je starija populacija znatno manje zaražena. Nemaju se kako zaraziti, pa izgleda ni nedeljom rano ujutru, u kupovini, kada u relativno kratkim intervalima susreću druge koji su, uostalom kao i oni, prethodnih nedelju dana proveli u potpunoj izolaciji od okolnog sveta.

Ovo je, naravno, samo pretpostavka. Nemamo epidemioloških podataka o stopi zaraženosti kod starih, ali je sasvim razumno pretpostaviti da je ona manja nego u zemljama koje svoje stare nisu na ovaj način izolovale.

Ako je zabrana izlaska za starije „kriva“ za srpske brojke, to znači da bismo, u slučaju da je nema, videli iste one uobičajene brojke starosti preminulih koje postoje u drugim zemljama, ali samo tako što bi ukupan broj umrlih bio veći, najverovatnije značajno.

Sa druge strane, nemoguće je prosuditi koliko bi neka blaža mera bila efikasna. Sada se najavljuje ograničen izlazak za starije od 65, par puta nedeljno – ali to ne znači da je „tako moglo i odmah“. Ukoliko se to omogući od 21. aprila, to znači da je zabrani bilo dato epidemiološki vrlo smislenih mesec dana da uspostavi efekat i spreči eksponencijalni rast. Od Kine naovamo, postaje sasvim jasno da su pravovremene i oštre mere za sada jedini efikasni lek protiv Covid-19, a posebno ako je u pitanju zemlja kao što je Srbija, koja pati od ozbiljnih problema u javnom zdravlju.

Isti ovaj argument, doduše, funkcioniše i u suprotnom smeru. Ako je mera zabrane za stare bila dobar način da se zaustavi nekontrolisan rast broja umrlih od Covid-19, koliko god delovala nehumano, ona je onda takođe i otkrila razmere problema kako u srpskim bolnicama, tako i u javnom zdravlju njenih stanovnika: ako stari umiru značajno manje nego u drugim državama, onda je trenutna brojka od 94 preminula prevelika.

S obzirom da zdravstvene rupe postaju sve očiglednije, a pre svega zbog pojava kao što je katastrofa u Gerontološkom centru u Nišu, gde je otkriveno da je zaraženo 140 korisnika, možda dolazi vreme kada će i broj umrlih i njihova prosečna starost znatno porasti. Takvi propusti se moraju kritikovati, i ne smeju se zaboraviti, a isto važi i za drakonske kazne, medijske drame, dizanje panike i mnoge druge postupke aktuelne vlasti u ovom teškom periodu. Ali mere kao što je zabrana izlaska za stare? Ako gledamo podatke, onda nju po svemu sudeći ne smemo shvatiti samo kao puko iživljavanje – možda je jedna takva mera, baš tako oštra u zemlji sa zdravstvom kakvo je srpsko, spasila veliki broj života.

Close