12. marta ukinuta je većina preostalih protivpandemijskih mera u Srbiji. Ali nije ovo prvi put da proglašavamo kraj
Ovaj članak je prvobitno objavljen na portalu Peščanik 12. marta; ova verzija sadrži par manjih izmena
Verovali ili ne, dočekali smo i naš dan slobode. Od subote 12. marta u Srbiji je ukinuta većina preostalih mera protiv kovida 19: nema više kovid propusnica, ograničenja broja ljudi u zatvorenom, kao ni obaveze nošenja maske, osim u bolnicama i domovima zdravlja.
Malo šta je u ovim pandemijskim godinama uspelo da ujedini one koji su kovid 19 shvatili ozbiljno i one koji to nisu (antivaksere, teoretičare zavera i skeptike svih vrsta), ali se gotovo svi slažu oko jedne stvari: upravljanje pandemijom u Srbiji bilo je i ostalo farsa. Pa zašto bi sada bilo drugačije?
Farsa je ukidanje mera zaštite u vreme kada je epidemija zbog koje su uvedene daleko od završene. Dana kada je Krizni štab objavio svoju odluku, 10. marta, Ministarstvo zdravlja je prijavilo 2139 novih zaraza i 21 novi smrtni slučaj. Brojke jesu manje nego što su bile pre mesec-dva, i pokazuju sporo opadanje, ali još uvek nije jasno u kom će se smeru kretati.
Farsa je ukidanje kovid propusnica za ugostiteljske objekte. Da se razumemo, farsa je bila i njihovo prošlogodišnje uvođenje: danas smo svedoci ukidanja višemesečne epidemiološke mere uz objašnjenje (iz istog tog Kriznog štaba) da je ona izgubila smisao, jer je važila samo posle 20 časova. Kada je onda imala smisao?
Ali cela ova stvar je najpre farsa u onom Marksovom značenju: jer ovu igranku smo već jednom videli, kao tragediju. U maju 2020. godine, u vreme kada je vladao prvobitni, alfa soj kovida 19 (i bio gotovo pod kontrolom), Krizni štab je bio odlučio da preko noći ukine gotovo sve protivpandemijske mere. I tada, kao i sad, ta odluka bila je doneta uoči izbora. Prisetimo se, tada je ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavljivao kraj korone i nula zaraženih 10. jula (još jednom, 2020. godine).
Da ne ponavljamo sad šta se zapravo dogodilo tada u mesecima koji su usledili – reći ćemo samo da je ministar Lončar bio duboko, podrobno u krivu. Po zvaničnim brojkama, od tog juna 2020. do danas od kovida 19 umrlo je preko 15.000 ljudi. Ali i zvanične brojke su farsa: višak smrtnosti u doba pandemije, daleko bolji pokazatelj učinka ove bolesti, premašio je brojku od 50.000 izgubljenih života.
Neki će reći da je i to farsa – ali to, za promenu, nije. To je 50.000 zaista izgubljenih života, 50.000 preranih umiranja, 50.000 neotuđivih materijalnih činjenica. Nadajmo se da u „doba slobode“ koje je počelo 12. marta ova brojka neće previše rasti, ali i da će ona biti ta koja će ostati upamćena, jer je to i te kako zaslužila, kao zrno istine i tragedije u moru farsi koje su je iznedrile. — ⊗
