Close
Život van orbite

Život van orbite

PIONIRKE / Priča o Nensi Roman (1925-2018), astronomkinji i „majci“ teleskopa Habl

piše Isidora Micić

J
edanaestogidišnja devojčica otvorenih očiju prati majčine prste koji usmeravaju njenu pažnju ka oblicima sazvežđa na zvezdanom nebu, ka prostoru u kome će se godinama kasnije naći teleskop Habl. Ta ista devojčica dobiće nadimak „majka Habla“ po teleskopu čiji je program osmislila, predvodeći tim uticajnih astronoma. Devojčica koja se sa četiri godine igrala crtajući mesec, a sa petnaest odabrala časove algebre umesto latinskog, biće jedna od zaslužnih za otkrića do tada nezamislivih podataka o prostoru van planete Zemlje.

Nensi Roman rođena je 1925. godine u porodici u kojoj je otac kao „glava kuće“ izdržavao ćerku i majku – domaćicu, učiteljicu muzike. Otac, mada geofizičar, nije zauzeo poziciju figure koja je devojčici probudila želju za znanjem iz astronomije, već je to bila majka radoznalog duha. U dugim šetnjama pod vedrim nebom, dok je zvezdana svetlost obasjavala prostranstva Nevade, stvorena je nezaustavljiva želja za novim otkrićima koja će posmatranja svemira premestiti sa Zemlje među sazvežđa.

Majka Habla je svoj astronomski put započela već u tinejdžerskim danima, provodeći sate u bibloteci, upoznavajući se sa dotadašnjim otkrićima svemira. Prvi teleskop pronašla je u opservatoriji na koledžu Svartmor u Pensilvaniji, koja je u to vreme, tokom Drugog svetskog rata, služila ne za posmatranje nebeskih tela, već za skladištenje luka. U vreme kada je bilo neuobičajeno da jedna žena izučava astronomiju, mlada naučnica je posle pohađanja osnovnih studija na Svartmoru odbranila doktorat na Univerzitetu u Čikagu.

Jednog običnog dana, ne znajući da posmatra nesvakidašnje promene emisionih linija u spektru jedne zvezde, koja takvu aktivnost pokazuje ukupno 100 dana na svakih 10 do 15 godina, raskrčiće joj se karijerni put. Naizgled nepretenciozan članak o ovoj zvezdi odvešće je i na otvaranje jedne opservatorije u Jermeniji, u tadašnjem SSSR-u. Ubrzo potom će je pozvati da napusti svoj istraživački rad i priključi se timu NASA.

Zajedno sa svojim timom, Nensi Roman osmisliće program izučavanja svemira iz jedne nove perspektive, koji će – na osnovu nerazrađene ideje Limana Špicera, profesora sa univerziteta u Pensilvaniji, a njene realizacije – konstruisati i poslati teleskop Habl u svemir. No, iako je ideja o teleskopu u svemiru postojala i pre nego što je ona otkrila zvezdano nebo iznad grada Rina, u kojem je živela sa svojom porodicom, teleskop Habl je poslat u svemir tek 1990. godine, kada je Nensi, kao predvodnica tima astronomskih stručnjaka, imala šezdeset i pet godina.

Tako je jedna žena, koja je ubedila Kongres o važnosti finansiranja projekta Habl, svojom karijerom astronomskih razmera i revolucionarnim poduhvatima, posle skoro pola veka rada odgovorila na pitanje nastavnice latinskog jezika, koja ju je jednog prolećnog dana četrdesetih godina prošlog veka upitala: „Koja bi to žena pohađala časove algebre umesto latinskog?“

Close