Close
Protest naučnika pomerio reformu sa mrtve tačke

Protest naučnika pomerio reformu sa mrtve tačke

NAUKA U SRBIJI / Nakon duge stagnacije, a samo par dana pre protesta naučnika 28. februara u Beogradu, najzad je usvojen Program institucionalnog finansiranja. Međutim, borba za dostojanstven rad u nauci tek je počela

 

Piše Staša Rosić

 

P
roblemi naučnih radnika u Srbiji traju i duže od jedanaest godina, koliko je prošlo od poslednjeg projektnog ciklusa, ali se nakon pokretanja kampanje „Za dostojanstven rad u nauci“ i protesta naučnih radnika održanoh 28. februara barem nekima od njih nazire kraj.

Kampanja je prikupila više od 2.000 potpisa naučnih radnika širom Srbije i na ulice izvela njih gotovo hiljadu, sa dva jasna zahteva: siguran posao za sve naučnike i jednake plate za jednak rad.

Ovaj prvi zahtev je konačno na putu da bude ispunjen, nakon što je, par dana pre protesta, usvojen Program institucionalnog finansiranja, bez kog je Zakon o naučnim istraživanjima bio mrtvo slovo na papiru. Napravljen je i prvi korak ka usvajanju Kataloga radnih mesta u nauci, bez kog nije moglo da dođe do njegovog usklađavanja sa Zakonom o platama i Zakonom o zaposlenima u javnim službama.

Međutim, drugi zahtev, „jednake plate za jednak rad“ još nije rešen, a predlog koji je Sindikat nauke izneo je odbačen, jer je podrazumevao dodatno izdvajanje tri milijarde dinara iz budžeta, koje država u ovom trenutku nije mogla da obeća.

Tri dana pre protesta, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja usvojilo je Program institucionalnog finansiranja, jedan od ključnih dokumenata predviđen postojećim zakonom, koji garantuje trajno i redovno finansiranje naučnih istraživanja.

Instituti, fakulteti i inovacioni centri sada su, između ostalog, obavezani da sklope nove ugovore o radu sa svim mladim istraživačima koji su do sada bili zaposleni na određeno vreme.

To je naročito značajno za oko 1.700 mladih istraživača koji su sukcesivno primani od 2010. godine do sada, a koji su bili najviše obespravljeni izostankom primene Zakona o naučnim istraživanjima.

Deo tog dokumenta takođe podrazumeva i standarde za evaluaciju rada instituta, što je važna mera koja osigurava da se novcem koji se ulaže u naučnoistraživačke projekte raspolaže adekvatno.

 

Jedan od najvažnijih zahteva kampanje „Za dostojanstven rad u nauci“ nije ispunjen

 

J
oš jedan preduslov za prelazak na institucionalno finansiranje je usvajanje Kataloga radnih mesta u nauci, bez kog naučni radnici zaposleni u državnim institutima ne mogu da budu obuhvaćeni kategorizacijom radnih mesta u javnim službama. To je jedan od razloga zbog kog su do sada redovno izostavljani iz planova o povećanju plata zaposlenih u javnom sektoru i svaku reviziju plata morali posebno da traže.

Prema rečima Đurđice Jovović, predsednice Sindikata nauke, katalog je, nakon dva sastanka sa predstavnicima Ministarstva državne uprave, ušao u zakonsku proceduru.

„To je procedura koja traje i jako nam je bitno da nam nijedno radno mesto ne ostane nepokriveno tom uredbom o katlogu. Tu smo prihvatili sugestiju Ministarstva uprave da sa tim dokumentom ne treba žuriti. Njega usvaja vlada“, objašnjava dr Jovović za Odiseju, ističući da su za sada zadovoljni tokom kojim teče ta procedura, jer će i nakon izbora, moći da ga usvoji i tehnička vlada.

Taj dokument bi nakon toga trebalo da bude uključen u Opšti katalog koji omogućava analizu postojećih radnih mesta, zvanja, položaja, funkcija i izradu pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kao i vrednovanje i svrstavanje u platne grupe po principu – jednaka osnovna plata za rad jednakih vrednosti.

Međutim, jedan od najvažnijih zahteva kampanje „Za dostojanstven rad u nauci“ nije ispunjen.

Iako je princip „jednaka osnovna plata za rad jednakih vrednosti“ u srži reforme sistema plata na kojoj država već godinama radi, razlika u platama između A1 i A6 kategorije u zvanju naučnog savetnika trenutno može da iznosi i do 60.000 dinara neto, dok razlika između A1 i A4 može da bude i do 45.000 dinara.

Ove kategorije istraživača zasnivaju se na problematičnim principima vrednovanja naučnog rada, protiv kojih se naučnici bore širom sveta, a o kojima je Odiseja već detaljno pisala.

Ministarstvo je još 2019. kada je usvojen Zakon o naučnim istraživanjima, formiralo radnu grupu koja je trebalo da radi na Programu institucionalnog finansiranja i na uvođenju koeficijenata koji bi sprečili da dve osobe sa istim zvanjima imaju tako veliku razliku u primanjima, ali im je tada pravna služba skrenula pažnju da materijalni troškovi i zarade moraju biti rešeni posebnom uredbom.

Radna grupa je završila predlog uredbe još krajem 2020. godine sa koeficijentima po zvanjima, koji bi bili odraz zarade u sadašnjoj A1 kategoriji i predlog izdvajanja iz budžeta u dve varijante.

Prema jednom, u obzir bi bili uzeto svih 12.000 istraživača koji su se na dan 31. 12. 2019. finansirali iz budžeta za nauku – od toga oko tri hiljade ljudi radi na institutima, 1.500 ima naučnoistraživačka zvanja na fakultetima, a postoje i istraživači sa fakulteta kojima je deo primanja iz budžeta za nauku dodatak na njihovu zaradu, odnosno honorar za rad na projektima.

Da bi svi oni prešli u A1 kategoriju, odnosno, da se uvedu koeficijenti i ukinu razlike, potrebno je oko tri milijarde dodatnih sredstava u budžetu.

Prema drugom predlogu, ukoliko bi se prebacivanje u A1 kategoriju uvelo samo za zaposlene u institutima i naučne radnike na fakultetima, bilo bi potrebno oko milijardu i osamsto hiljada dinara.

 

Dostojanstven rad u nauci ne podrazumeva samo postojanje ugovora o radu i adekvatne plate

 

T
ek nedavno Sindikat je obavešten da novca za takav poduhvat nema, a ni nedavni sastanci sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i njenim timom, dali su rezultate utoliko što se vlast obavezala da povuče sledeći potez.

„Naš predlog nije usvojen na sastanku. Ostalo je da izađe Ministarstvo, Vlada, ili bilo ko od njih i  saopšti svoj predlog, a onda će se o tom predlogu izjasniti oni ljudi koji su nam dali podršku u kampanji. Sve će biti javno i transparentno. Nikad odluku ne donosimo mi koji pregovaramo s Vladom, tako da nećemo to da prekršimo“, rekla je dr Jovović, dodajući da se Vlada nije obavezala nikakvim rokom, s tim što su istakli da bi Uredbu mogla da donese i tehnička vlada.

Uprkos tome što važan deo zahteva kampanje „Za dostojanstven rad u nauci“ još nije ispunjen, aktivnosti se nastavljaju.

Aktivirana je Fejsbuk stranica „Za dostojanstven rad u nauci“ koja okuplja pratioce na onlajn sastancima, a u planu je i tribina uživo koja će se održati 9. marta u Domu omladine, koja će se baviti temom takozvane fleksibilizacije rada u nauci u Evropi i značaja sindikalnog organizovanja i šire društvene solidarnosti za ravnopravne uslove za sve.

Dr Jovović podseća i da „dostojanstven rad u nauci“ ne podrazumeva samo postojanje ugovora o radu i adekvatne plate.

„Najmanji procenat koji izdvajaju evropske zemlje je 1,5 procenata bruto društvenog proizvoda, a najviše skandinavske koje izdvajaju čak četiri. Mi prošle godine imamo nešto između 0,42 i 0,43 procenata BDP. Dugo smo bili na 0,35 do 0,38. Džaba plata, džaba ugovor, ako nemate dovoljno sredstava za rad. Ulaže se mnogo u infrastrukturu i to u zgrade koje se grade za nove institute i zgrade fakulteta, ali sve dok država ne donese odluku da donese barem jedan procenat bruto društvenog proizvoda u razvoj nauke, tu nema dostojanstva“, kaže dr Jovović.

Ipak, sada ima više optimizma da se stvari kreću u pravom smeru.

„Mislim da smo pokrenuli točak. Mislim da baš treba da se desi lom, pa da stanemo. Sigurno je da će nas izbori usporiti. Ne mogu da garantujem da tamo u septembru – oktobru, kad treba da se formira nova vlada i dođe novi ministar, stvari neće da se uspore, ali mi smo napravili kampanju. To nije bila kampanja za protest – to će da traje. Tako da imamo scenario šta ćemo raditi ako nešto pođe neplanski. Prosto nećemo dozvoliti da ovaj točak koji smo pokrenuli stane“, dodaje sagovornica Odiseje. — ⊗

Close